|
||||||||||||||||
Вести |
||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||
|
Недељни телеграф, 4. јун 2008. На прагу открића како су Србија и Русија сарађивале у последњих 6 векова У Београду је прошле недеље боравио заменик генералног директора Главне архивске управе града Москве, Михаил Михаилович Горинов. Како НТ сазнаје, разлог посете је финализирање договора са челницима Архива Србије око једног од капиталних пројеката под називом „Москва и Србија, Београд и Русија од 15. до 20. века - друштвене везе“. Реч је о објављивању архивске граће из фондова московских и наших архива о српско – руским односима у протеклих шест векова, и обухватиће све сегменте, од политичке до културне сарадње. Пројекат је вишегодишњи и планирано је да до 2011. буде објављено пет томова. Како за НТ каже др Мирослав Перишић, директор Архива Србије и руководилац овог пројекта, први том требало би да буде објављен у Београду до краја године. Обухватиће период од 15. до 18. века, о ком наша историографија има најмање сазнања. Очекује се да буду објављена драгоцена документа из руских архива, од којих ће многа први пут угледати светлост дана. Свака књига имаће студијски предговор, фусноте и илустрације које до сада углавном нису објављиване. С руске стране пројекат финансира град Москва, односно градоначелник Јуриј Лушков. Овај пројекат за нас има изузетан стратешки значај. Руси су прилично крути кад је реч о приступу страних истраживача њиховој грађи, тако да је ово истовремено и најбољи и најјефтинији начин да наши историчари дођу до докумената из руских архива. У књигама ће бити више руске него наше архивске грађе. Како сазнајемо од др Перишића, прошле јесени одржана је заједничка редакција у Москви, сад је Горинов посетио Архив Србије. За јесен је планиран још један сусрет, а затим и објављивање првог тома. Други том обухватиће документа из периода од 1804. до 1878, односно до међународног признања Србије. У трећем тому биће објављена грађа настала измећу 1878. и 1918, а у четвртом од 1918. до 1945. Пети том биће посвећен другој половини 20. века. Архив Србије практично први пут прави искорак у овом правцу и ради једно капитално истраживање, у овом случају односа између Србије и Русије. Планирамо да таквих пројеката од огромног значаја за нашу историографију буде још – каже др Перишић, који ће као руководилац пројекта учествовати у избору докумената која ће бити објављена. Пројекат „ Москва и Србија, Београд и Русија од 15. до 20. века“ има огроман, пре свега научни значај, посебно за нашу историографију, с обзиром на интензивне односе између Србије и Русије од 15. века. По први пут ће бити објављена документа која су нашим историчарима до сада била непозната. Московски архив – град у граду У Главној архивској управи града Москве ради око 800 људи и читав комплекс подсећа на мали град. Обухвата неколико зграда, од пет, седам, и 22 спрата. Тренутно се за потребе московског архива гради зграда од чак 36 спратова, што можда и најбоље говори о односу који држава има према архиву и свести о значају архивске грађе за наслеђе једног народа. Такође је занимљив и податак да се у Русији тренутно чак око 70 историчара бави историјом Србије. Чланови српске редакције И са руске и са српске стране већ су образоване редакције које ће радити на овом изузетно значајном пројекту. Како сазнајемо чланови српске редакције, коју предводи др Мирослав Перишић, су: др Мирослав Јовановић, професор на Филозофском факултету и наш најбољи стручњак за руску историју, затим Татјана Суботин, доцент на Филозофском факултету и стручњак за историју од 15. до 19. века, мр Горан Милорадовић из Института за савремену историју, као и мр Алексеј Тимофејев, из Института за новију историју Србије. Из Архива Србије чланови редакције су мр Александар Раковић, Јелица Рељић, Петар Росић, који је дипломирао на Универзитету Ломоносов, Снежана Ђумић и Жељко Дивац. |
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
