|
||||||||||||||||
Вести |
||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||
|
Вечерње новости, 7. јун 2008. Прошлост у корицама  Тајне
наше националне историје нису још све откључане. Неки од кључева чувају
се у Русији, а због ознаке „строго пов.“ још дуго ће бити недоступни.
Важна политичка документа за српску прошлост налазе се и у депоима
Главне московске архивске управе. Ови списи недоступни су истраживачима,
али су зато архивисти из Москве, све оно што није чувано као тајна,
спремни да поделе са српским колегама. Тако су започели и израду
заједничког зборника „Москва Србија, Београд Русија“.
|
||||||||||||||||
| Михаил Михаилович Горинов | ||||||||||||||||
|
Први том руских и српских докумената биће објављен до краја године, а касније још четири књиге списа, са коментарима и објашњењима на оба језика. - Биће обухваћени догађаји од 15. до 21. века. Практично, има ту и старијих списа, још из 12. века, од тренутка кад је Растко Немањић дошао у атоски манастир светог Пантелејмона, па надаље – објашњава Михаил Михаилович Горинов заменик директора Главне архивске управе Москве. - Заједно раде наши истраживачи и истраживачи Архива Србије. А документа која ће бити објављена неће бити само из московских, већ и из свих осталих архива у Русији. Овај заједнички пројекат важан је и због блиских културних и историјских веза двају народа, због непрестаног преплитања кроз прошлост. Горинов подсећа на многобројне списе који сведоче о периоду после сеобе Срба и стварања нове Србије, о важној улози наших војника у хусарским пуковима, о Србима на универзитету у Москви… У заједничкој збирци докумената биће и многи црквени списи, грамате руских царева, преписке, сведочанство о догађајима… Управо због заједничког пројекта, Горинов је протеклих дана боравио у Београду. А архивска управа, у којој је он други човек, чува и неке изузетно поверљиве списе који се тичу српске историје 20. века. Руски закон каже да се досијеи и други документи отварају тек после 70 година, а неки ни тада. Тако подаци о, рецимо, „четрдесет осмој“, или улози Србије у Хладном рату, још дуго неће бити доступни. Али, иако постоји и Партијски архив Москве, већина ових „папира“, појашњава Горинов, налази се у државним архивима. Његова управа брине о шест градских архива, има око 800 запосленик и више од 30 адреса у Москви. Архивски град Московска архивска управа прави је архивски град, каже Горинов. Осим шест засебних архива, ту су и центри за рестаурацију, издаваштво, кадровски архив, центар за микрографију… - Најстарији списи, од 16. века до 1917. године, налазе се у Историјском архиву. Највећи је Централни архив, у којем је све што се тиче градске управе. Научно-технолошки, између осталог, чува архитектонске пројекте. Управу чине још и Архив личних збирки, са више стотина приватних колекција, архив аудио-визуелне документације и, вероватно најзанимљивији, Партијски архив. Рестаурација У руском Центру за рестаурацију примењују најсавременије методе „поправке“ докумената. И у Архиву Србије кажу да су технике руских рестауратора готово равне чуду. Специјалним хемикалијама успевају да временом потпуно обрисана слова врате на папир. |
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
