|
||||||||||||||||
Вести |
||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||
|
Блиц, 20. март 2008. |
Архиви, који чувају многобројне
документе о нашој историји, слабо посећени Места у која ретко ко долази |
|||||||||||||||
 Архив Србије |
Ако су архиви најзначајније националне културне институције једне земље, онда се три велика београдска архива засигурно не могу подичити таквим статусом. Историјски архив Београда, Архив Србије и Архив СЦГ запали су последњих година у запећак не само код надлежних, већ су и Београђани скоро заборавили да они постоје. | |||||||||||||||
|
|
Што због неангажованости и
затворености архива, који су се последњих година бавили искључиво
унутрашњим проблемима, а што и због неинформисаниости грађана, ове
институције културе добиле су одлику најслабије посећених. Неко ко би
можда и хтео да потражи и види нешто од важних списа наше прошлости, не
зна ни где, ни како, ни да ли уопште може да дође до њих. - Велики број Београђана ни не зна да постоји архив, део зна, али не зна шта је то. Имате и оне који знају да постоји, знају шта је, али не схватају његов значај - каже Мирослав Перишић, директор Архива Србије. Посећеношћу се највише може похвалити Историјски архив Београда и то захваљујући писарници која издаје документа свих угашених фирми у нашем граду, затим дипломе многих школа, документа о одузимању и враћању имовине, техничке пројекте за увођење грејања или реновирање објеката. - Код нас се чувају подаци о свим зградама у Београду јер се пројекти преузимају од општина након 30 година. Често људи и не знају да документа треба да потраже у нашем Архиву - објашњава Олга Килибарда, ПР Историјског архива Београда. Иако је кроз ову институцију прошле године прошло 8.000 људи, свега пар стотина се интересовало за историју главног града, и то углавном истраживачи, пензионери, и по који студент и средњошколац. - Неколицина пензионера често долази да истражује и да се забави овде, како кажу, јер истраживачи постану често наши пријатељи, сроде се са нама. Занимају их често оригиналне књиге бањичког логора или фотографије значајних догађаја на којима је неки њихов члан породице - каже Килибарда. Најстарији заштитник српске културне баштине и чувар нашег идентитета, Архив Србије, основан 1900. године. Читава историја Србије, од Немањића, преко Карађорђа, до Тита и Слободана Милошевића похрањена је у њему, као и грађа 512 институција у Србији. - Размишљамо да оснујемо клуб љубитеља Архива Србије, који би окупљао јавне личности и многе Београђане, како би Архув постао културна дестинација број један у овом граду - најављује Перишић. Највеће интересовање суграђана тренутно привлачи грађа Безбедносно-информативне агенције, чијих је преко три милиона страница поверено на чување Архиву Србије. У току прошле године поднето је око хиљаду захтева за увид у досијеа, а скоро свакодневно се људи распитују кад ће ови интригантни списи бити доступни јавности. - Не можемо несређену грађу давати на увид, а не можемо почети да је сређујемо док не преузмемо све. Проблем је у томе што немамо више где да сместимо грађу БИА. У овом тренутку грађани једино могу добити информацију да ли постоји досије о њима или не - објашњава Перишић. Према његовим проценама, само сређивање грађе могло би да буде завршено за годину дана, али је за увид у њу неопходан и закон о поверљивим досијеима БИА. Иначе, део грађе БИА је и у Историјском архиву Београда и приступачно је ужој породици носиоца досијеа. Све оно што је представљало живот државе у одређеном тренутку, документа централних државних органа од 1918. до 2006. године, значајни сведоци о нашој држави и о њеном односу са другим државама, може се наћи у Архиву СЦГ. Чувају се ту и велике државне тајне, строго поверљиви документи и све то отворено за јавност закључно са 1977. годином, јер 30 година траје законски рок о тајности, затим прво писмо о признању Краљевине СХС, збирка фотографија из фонда двора... Занимљиво је да су шестина посетилаца Архива СЦГ у протеклој години били странци и то већином из бивших република. Преовладавају људи из науке и правници, мали број студената и новинара, а људи ван ових струка је изузетно мало. - Једно време се доста истраживао народно ослободилачки рат, а у новије време истраживачи се враћају темама из Краљевине Југославије. Све је актуелнији Хладни рат, односи међу блоковима, Покрет несврстаних - примећује Миладин Милошевић, директор Архива СЦГ. До Архива СЦГ се тешко стиже Трафо прети историји |
|||||||||||||||
|
||||||||||||||||
