|
||||||||||||||||
Вести |
||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||
|
Недељни телеграф, 19. март 2008. |
Борба за хашка документа | |||||||||||||||
 мр Александар Раковић |
Наредних месеци наша земља треба да очекује доношење веома важне одлуке о похрањивању архивске грађе Хашког трибунала за бившу Југославију. Од ове одлуке би, каже за НТ историчар мр Александар Раковић, могло да зависи како ће се писати историја Србије и бивше Југославије с краја прошлог века. | |||||||||||||||
|
|
- Саветодавни комитет за архивску грађу хашких трибунала за бившу Југославију и Руанду, на чијем је челу Ричард Голдстон, би током године требало да понуди предлог Савету безбедности УН за смештање грађе ових судова. Највероватније је да ће будући архив Хашког трибунала бити смештен управо у Хагу, а за исход ове одлуке, поред међународне заједнице, подједнако су заинтересоване Србија, Хрватска, Република Српска и Федерација Босна и Херцеговина - каже Раковић. Он је, као помоћник директора Архива Србије, 3. и 4. марта боравио на Универзитету Конектикат, САД, где је у Истраживачком центру Томас Дод одржан симпозијум о људским правима у архивској грађи и документацији. На скупу су учествовали некадашњи судија Хашког трибунала за бившу Југославију Патриша Волд, бивши директор Националног архива Сједињених Америчких Држава др Труди Петерсон, водећи архивисти утицајних америчких универзитета и представници америчких невладиних организација. Историчар Раковић каже да је знатан део скупа био је посвећен бившој Југославији и похрањивању грађе Хашког трибунала након затварања овог суда. - Волд и Петерсон су изнеле мишљење како није вероватно да се архивска грађа Хашког трибунала за бившу Југославију похрани у Београду, чему је најсклонија српска историографија која природно место за ову грађу види у Архиву Југославије. Није им реално изгледала идеја, о којој се веома говори у Босни и Херцеговини, да Сарајево буде седиште будућег архива Хашког трибунала за бившу Југославију. Иако је поменуто да и Њујорк као центар УН каткад слови за домаћина архивске грађе хашких трибунала, и Волд и Петерсон су нагласиле заинтересованост града Хага за ову архивску грађу. Раковић каже да је у септембру прошле године градоначелник Хага предложио изградњу специјалне зграде, недалеко од затвора у Шевенингену, у којој би била смештена грађа два трибунала - за бившу Југославију и за Руанду. Том приликом градоначелник је образложио да је Хаг „правна престоница света“, јер је у њему смештено више међународних трибунала и судова, па би у овом граду требало да буде похрањена и грађа Хашког трибунала за бившу Југославију. - С тим у вези вредно сваке пажње је мишљење Труди Петерсон, и треба га нагласити, како би било најбоље да архивска грађа остане у Хагу, а да Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина добију копије свих докумената са суђења Хашког трибунала за бившу Југославију. Међутим, копирање све ове грађе у три примерка било би превелик трошак па др Петерсон сматра како такво решење није реално. Но, мислим да о овоме треба размишљати. Оно што се чини недоступним данас, не мора то да буде и сутра. Који је уопште значај архивске грађе Хашког трибунала и зашто је толико важно где ће бити смештена? Раковић каже да та грађа сведочи о десетак тешких година наше историје и времену у којем нисмо прихватани као позитиван чинилац у балканској, европској и светској политици: - Архивска грађа Хашког трибунала је од суштинске важности за историју бивше Југославије и веома је важно да буде сачувана као недељива целина. О томе се, уосталом, слажу све заинтересоване стране и та чињеница није спорна. Међутим, ова архивска грађа не може бити самосталан сведок. Мора се посматрати у општем контексту са осталом грађом у бившој Југославији и грађом међународне заједнице која сведочи о историји распада Југославије. Када у будућности историчари буду проучавали тај период, мораће да се упуте и на грађу у Београду, Сарајеву, Загребу и другде у региону. Незаобилазна чињеница је и да су разне међународне организације које су радиле на простору бивше Југославије похраниле своју грађу на америчким универзитетима и институтима. О овој документацији је било речи на протеклом симпозијуму у Конектикату и тек треба да добијемо информације о којој се количини архивске грађе ради. Александар Раковић каже да не би било срећно решење да архивска грађа Хашког трибунала за бившу Југославију буде похрањена ван Европе: - И таквих предлога, видели смо, има. Реч је најпре о Њујорку. Међутим, тиме би архивска грађа била превише удаљена од места о којем сведочи, дакле од простора бивше Југославије. Замислите само са каквим би се финансијским тешкоћама суочавали српски и други историчари с балканских простора да себи обезбеде боравак ради истраживања овог периода историје својих народа и држава. Испада да би у том случају странцима било доступније да се баве нашом историјом последње деценије 20. века. Можемо доћи у ситуацију да се тиме дају, па и не с лошом намером, комотна тумачења наше прошлости, без дубљег схватања односа који вековима владају међу балканским народима. Дакле, ако не буде у нашем региону, архивска грађа Хашког трибунала за бившу Југославију не би требало да се нађе далеко од Балкана. |
|||||||||||||||
|
||||||||||||||||
