Вести

Током посете вођени су са Богољубом Стоичевићем, председником Српске православне општине у Трсту, разговори о наставку сарадње поводом сређивања архивске грађе.

Архив Србије је до 1991. истраживао, сређивао и вршио заштиту архивске грађе Српске православне општине у Трсту, па су овом приликом постигнути договори о обнављању овог посла и вођени преговори о евентуалном потписивању протокола о сарадњи између Архива Србије и Српске православне општине у Трсту.

Овом приликом је у згради Српске православне општине у Трсту промовисана двотомна публикација „Архив Српске православне општине у Трсту 1749-1950“, која представља попис архивске грађе Општине и којом је представљен досадашњи рад архивиста Архива Србије на истраживању, сређивању и заштити архивске грађе. О књизи су говорили: Владимир Николић, генерални конзул Републике Србије у Трсту, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, Благоје Исаиловић, уредник издања и Љубодраг Поповић, један од приређивача.
 

Истакнуто је да је ова публикација по први пут отвара могућност да и историјски извори похрањени у Архиву Српске православне општине у Трсту, макар у облику пописа архивске грађе, побуде научно интересовање за ову, у српској историографији недовољно изучавану тематику. У исто време, пошто се Архив Србије припрема да након дужег застоја обнови рад на сређивању и заштити архивске грађе Српске православне општине у Трсту, ову публикацију не треба посматрати само као могућност да Архив Србије представи своје досадашње резултате, него и као прилику да се њом успостави континуитет и обележи нови почетак овог посла.

Такође је речено да се у архивској грађи Српске православне општине у Трсту осликава сложени прошли живот у својој, каткад прозаичној али важној свакодневици, а каткад у великим тренуцима, када су његови актери превазилазили сами себе радећи предано и упорно на уздизању националне идеје и очувању културног идентитета, како у Трсту, тако и у Србији. Јер, захваљујући свести о значају националног идентитета, прегнућима и бризи Управе Општине, као и целе српске заједнице, у којој су значајан утицај имали богати трговци и бродовласници, попут Војновића, Куртовића, Милетића, Шкуљевића и осталих, око храма Светог Спиридона и српске школе, дуже од једног века, окупљала се српска културна и политичка елита. Тај благотворни спој пословних и просвећених друштвених слојева, са једне, те интелектуалних, културних и политичких елита, са друге стране, створио је од Трста центар српске културе и идеја просветитељства, који ће, попут оних у Бечу и Пешти, зрачити према Србији, што је задуго представљало један од основа изградње модерне српске државе.

Исто тако, наглашено је да ова архивска грађа својом тематском разноврсношћу, ширином сведочења и богатством података о свим облицима друштвене стварности српске заједнице у Трсту, отвара широке могућности научног истраживања друштвене историје Срба у овом граду и то у дугом временском периоду. У том погледу ова архивска докумената омогућавају истраживачки приступ који је у сагласности са модерним методолошким захтевима историјске науке, у смислу изучавања друштвених тоталитета у свим његовим животним испољавањима и нијансама.