|
||||||||||||||||
Вести |
||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||
|
Танјуг, 25. јануар 2008. |
Апел за мењање свести о
институцијама културе |
|||||||||||||||
| Београд - Солидарност заштитара
културних добара дошла је до пуног изражаја на заједничкој конференцији
за новинаре директора институција заштите посвећеној данас нападу на
зграду Историјског архива града Београда. Директор градског архива Бранка Прпа се на том скупу у Медија центру, захвалила свима који су до сада најоштрије осудили атак на ову установу заштите културних добара, у којој се чува 13 километара архивске грађе о Београду и у којој су вредности нулте категорије. Она је истакла да је оно што обједињује све окупљене директоре, то да их је поставила држава да штите баштину српског народа и запитала каква је то врста патологије да се може ударити на институцију која чува ненадокнадиво национално благо. "Ми смо само повремени, пролазни чувари онога што је наслеђе наших унука будућих генерација ове земље и нико нема право да им то наслеђе одузме", истакла је она и затражила најстрожу казну за оне који то чине. "Има разних видова варварства, али мислим да је ово један од најстрашнијих видова које једно цивилизовано биће у 21. веку себи може да дозволи", оценила је Прпа. Директор Историјског архива Србије Миодраг Перишић је говорио о трагичним условима под којима се чувају документи у бројним архивима Србије и навео као пример и стање у Војном архиву и једном делу Архива Српске православне цркве. Директорица Музеја савремене уметности Бранислава Анђелковић Димитријевић је револтирана односом медија према проблемима са којима се суочавају музеји јер их одбацују као "сталне жалбе". По мишљењу директора Народне библиотеке Србије Сретена Угричића, напад је симптом стања у друштву у коме је укупна културна клима негативна а њен као и статус културних установа је незадовољавајући. Он је упозорио да постоји велики ризик да се слични актови насиља понове и да зато сматра да је битна промена статуса културе и однос према њој. Директорица Народног музеја Татјана Цвјетићанин је подсетила да је било разних видова напада на споменике културе и да би требало да тога буду свесни сви иако је "конкретна одговорност на оних 1.000 људи у Србији који су запослени као државни службеници у институцијама застите културних добара". "Мој оцехај је усамљеност", рекла је она и објаснила да према истраживањима 75 одсто становника Србије није никада ушло у неки од музеја а највећи део асоцира културу баш са музејима а не другим видовима културне "производње". Сви воле да виде неку изложбу, неку лепу манифестацију а затварају се очи пред тешкоћама и проблемима ових институција, упозорила је она. Радослав Зеленовић је напоменуо да је део архивске грађе Кинотеке смештен у београдски архив па је тако и напад на ту установу и напад на филмску културну баштину. За директорицу Историјског музеја Србије Ану Столић је суштина у политичкој вољи да се културној баштини обезбеди заштита и поставила питање коме није у интересу да се сачувају аутентични извори о нашој прошлости да би "сервирали" своју истину. Директорица Републичког завода за заштиту културе Верица Павловић је инсистирала да се закони о заштити морају спроводити и пребацила присутност "лењости и става да се, ваљда, неће догодити оно најгоре". Помоћник секретара за културу града Ивана Ажнер је потврдила спремност Београда да у границама својих могућности обезбеди заштиту споменицима и институцијама културе, али је додала да је неопходно на свим нивоима борити се за подизање опште друштвене свести. |
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
