|
||||||||||||||||
Вести |
||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||
|
Вечерње новости, 25. јануар 2008. |
Лек за старе списе И. Мићевић |
|||||||||||||||
 |
СЛОЈЕВИМА прашине скривена историја. Књиге рођених, умрлих, побројани бракови и разводи, именовања старешина цркава, епархијска имовина, списи са богослужења... Два километра докумената смештено је у звонику београдске цркве светог Марка. | |||||||||||||||
Читавих 17 година чекали су ови списи да буду спасени од пропадања, од влаге, инсеката, бактерија. Спасени од заборава. У четвртак су се стручњаци Архива Србије први пут попели на Марков звоник и почели да чисте, сређују, пакују и лече болесну хартију. Заједно су архивисти и свештеници крочили међу кутије са документима. И, одмах прионули на посао. Четкама скидају слојеве прашине који су се таложили, ево, скоро две деценије. Одвајају здраво од болесног. Кажу, гомиле и кутије скривају папире непроцењиве вредности. - Нико не зна тачно шта се крије у овим кутијама - започиње причу проф. Предраг Пузовић, са Богословског факултета у Београду, који је у име Српске православне цркве задужен за овај посао. - Када је грађа измештена из Патријаршије, да би се простор ослободио за црквену штампарију, није направљен попис. Тек ћемо да видимо шта је све овде смештено. Архивисти су већ у четвртак пронашли вредне списе. Ту је документација Београдске митрополије, од 1830. године. Увезани канапом, свежњеви докумената, финансијских извештаја, протокола, бележака о раду епархија... Али, није ту, кажу, само црквена историја. Неки документи значајна су и сведочанства о здравству, школи, целокупном друштву неких минулих времена. Звоник цркве на Ташмајдану биће ново радно место наредних неколико година за четворо архивиста националног архива. Са маскама на лицу, у рукавицама, прекопавају по гомилама хартије. Чека их, процењују, велики посао. - Услови за рад биће веома тешки - прича нам др Мирослав Перишић, директор Архива Србије. - Хладно је. Ваздух је пун прашине. Људи неће моћи да раде више од три, четири сата дневно. Биће потребне године да се сва грађа среди и буде спремна за коришћење. Мада, ситуација је боља него што се на први поглед чинило. Како који спис очистимо од прашине, видимо да је у бољем стању него што смо очекивали. Све што је здраво сели се одмах. Нова адреса је Краља Петра 2 - некадашња зграда Богословског факултета. Списи, које је нагризло време, влага, инсекти, гљивице, ићи ће у Архив Србије на лечење. Излечени и чисти, сви ови црквени документи биће класификовани. Пут до истраживача биће дуг неколико година. - Архив Српске православне цркве треба да добије своју зграду. Јер, и ми, као и други архиви, кубуримо са простором - закључује проф. Пузовић. - Не знамо где би могао да буде трајни дом овој и осталој архивској грађи Цркве. Можда ће то бити нека од зграда које ће Цркви бити враћене. Мада, најбоље би било да се сазида нови, наменски простор, који би решио проблем и других архива. НЕПРОЦЕЊИВО - СЛУЧАЈНО смо, када смо се попели на звоник, у гомили списа пронашли један рукопис из 14. века - прича проф. Предраг Пузовић. - Верујемо да међу овом грађом има још докумената из тог доба. Можда и старијих. |
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
