|
||||||||||||||||
Вести |
||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||
|
Архив Србије, 21. новембар 2007.
|
Конференција за медије Др Мирослав Перишић, директор Архива Србије одржао је Конференцију за медије 21. новембра 2007. у 11 сати управној згради Архива, у Карнегијевој 2. у Београду. Конференција је била посвећена стању и доступности архивске грађе у Архиву Србије.
Због великог интересовања истраживача за архивску грађу Архива
Србије, а пре свега за грађу коју континуирано преузима од Безбедносно-информативне
агенције, Архив Србије је желео да представи јавности стање и доступност
архивских фондова и збирки, као и проблеме са којима се Архив сусреће.
Питање доступности архивске грађе актуелизовано је у читавој Европи
нарочито после слома тоталитарних режима у
земљама Источне и Централне Европе.
На Конференцији за медије били су присутни бројни представници
писаних и електронских медија, који су овај догађај представили у
средствима информисања. |
|||||||||||||||
|
Архив Србије је поводом Конференције издао саопштење: СТАЊЕ И ДОСТУПНОСТ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ У АРХИВУ СРБИЈЕ Архив Србије основан је Законом о државној архиви од 15. децембра 1898. године и започео је са радом 13. маја 1900. године. Прву, наменски зидану зграду, Архив је добио 1928. године и у њој се и данас налази. Седамдесетих година прошлог века Архив Србије је добио још једну зграду која се налази у Железнику. Архив Србије прикупља, врши заштиту и сређивање архивске грађе која се односи на период Кнежевине и Краљевине Србије, Социјалистичке Републике Србије и Републике Србије; издаје архивску грађу на коришћење у научноистраживачке и друге сврхе; врши надзор и координацију рада унутар архивске мреже од 36 архива у Србији; организује стручна усавршавања; успоставља међународну сарадњу са иностраним архивима; бави се културно-просветном и издавачком делатношћу; издаје потврде и уверења на основу архивске грађе. Архив Србије чува 937 фондова и 50 збирки архивске грађе (у укупној количини од око 12.000 метара). Фондови су организовани према времену настанка и деле се на фондове старог периода (садрже документа од почетка 19. века до 1918. године) и новог периода (садрже документа од 1941. године до данашњих дана). Највреднија документа, Архив чува у својој Збирци раритета, међу којима су Дечанска повеља из 1330. године, Турски ферман из 1649. године, Сретењски устав из 1835. године, Војни план Београда из 1717. године и др. Архив Србије је започео са преузимањем архивске грађе Безбедносно-информативне агенције 03.02.2004. године. До 20.11.2007. године, преузето је укупно 270 метара архивске грађе и то: а) 60 метара разноврсне архивске грађе у којој се, поред збирке различитих докумената и књига, налази и 673 некласификованих досијеа и б) 45.829 досијеа класификованих по категоријама (210 метара). Архив Србије је преузео архивску грађу претходно класификовану од стране Безбедносно-информативне агенције по следећим категоријама: „Јатаци“; „Љотићевци“; „Анархолиберали“; „Балисти“; „Белоемигранти“; „БЕП-Ранковићевци“; „Дезертери из ЈНА“; „Домобрани“; „Емигранти“; „ИБ-овци“; „Илегални преласци границе“; „Имигранти“; „КЛЕР“; „Контрачетници“; „Либерали“; „Лица интернирана у заробљеничке логоре“; „Недићевци“; „Одметници после II светског рата“; „Остали класни и идеолошки непријатељи“; „Остали учесници II светског рата на страни непријатеља“; „Повратници“; „Припадници југословенске непријатељске емиграције“; „Припадници илегалних организација“; „Ратни злочинци“; „Остали“. На захтев окружних судова Републике Србије, у складу са чланом 4. став 2. Закона о рехабилитацији („Службени гласник РС“, број 33/2006), Архив Србије доставља оверене фотокопије докумената релевантних за остваривање права грађана поводом рехабилитације, најкасније у року од 60 дана. Од доношења овог Закона до 20.11.2007. године, Архив Србије је од окружних судова примио 610 захтева. На 219 захтева окружних судова одговорено је позитивно, односно достављене су оверене фотокопије докумената релевантних за остваривање права грађана поводом судске рехабилитације. У осталим случајевима, суду се доставља обавештење да Архив Србије не поседује тражену архивску грађу. Податке о архивској грађи коју Архив Србије поседује, истраживачи могу да добију преко Информативне службе односно Центра за информације, Читаонице и Библиотеке. Сва архивска грађа која је сређена и обрађена, може се користити у складу са Законом о културним добрима („Службени гласник Републике Србије“, број 71/94) и Правилником о условима и коришћењу архивске грађе и књижног фонда у Читаоници Архива Србије. Несређена и оштећена архивска грађа, као и она која је на сређивању и обради, и грађа која је у фази преузимања, није доступна за коришћење. Архивска грађа у изворном облику, издаје се само ако није микрофилмована или дигитализована. |
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
