|
||||||||||||||||
Ризница ::: |
План Шапца 1860. |
|||||||||||||||
|
Шабац до 19. века У средњем веку Мачва је од 1284. до 1316. била под влашћу краља Драгутина. На месту данашњег Шапца постојало је насеље Заслон, а на његовом месту су Турци 1470. подигли град Шабац. Угарски краљ Матија Корвин заузео га је 1476, али га је у турске руке повратио султан Сулејман Величанствени 1521. године у походу на Београд. |
|||||||||||||||
| Зграда Опште болнице, данас Историјски архив |  |
|||||||||||||||
|
У турско-аустријским
ратовима
у 18. веку
Шабац је
имао
велики
стратегијски
значај.
Потписивањем
пожаревачког
мира 1718.
припада
Аустрији
до 1739;
свиштовским
миром 1791.
враћен је
Турцима. У првом српском устанку Шабац је имао активну улогу. У боју на Мишару 13. августа 1806. турска босанска војска претрпела је пораз. Карађорђе је заузео Шабац 26. јануара 1807. Почиње континуирани развој града. За унапређење Шапца велику заслугу имао је брат кнеза Милоша - Јеврем Обреновић, који је у њему имао резиденцију као заповедник шабачке, ваљевске и београдске нахије. Тада се град урбанизује. |
||||||||||||||||
| Град
у другој половини 19. века |
По наводима чувеног путописца Феликса Каница, Турцима је стара шабачка тврђава, упркос запуштеним кулама и бедемима, 1860. године још увек била толико важна, да му њен мудир Мехмед-ага није дозволио да је разгледа, мада је показао дозволу београдског паше. Тврђаву је 1866. напустило малобројно цивилно (муслиманско) становништво, а у априлу 1867. за време владавине кнеза Михаила, као и друге градове, последњи војници. | |||||||||||||||
 |
Шабац
доживљава
процват -
захваљујући
привредном
развоју,
постао је
један од
градова у
Србији са
највишом
културом
живљења.
Шапчани
се све
више
школују у
Бечу и
Пешти.
Додуше,
још у
првој
половини 19.
века, од 1838.
има своје
гласило "Шабачки
гласник";
1826.
добио је
прву
основну
школу. У Шапцу као управном центру, смештене су неке кључне државне, војне, културне, привредне и верске установе: Окружни суд, Окружно начелство, канцеларија среза поцерског, Штаб бригадне шабачке команде, Пошта и телеграфска станица; седиште је епархије; имао је и Штедионицу, Читалиште, књижаре, штампарије, развијен позоришни живот; такође и једног инжењера, лекара и апотеке. Почиње да привлачи странце, нарочито Чехе, Немце, Мађаре... |
|||||||||||||||
| Знаменити Шапчани | У Шапцу су рођени или су у њему живели многи заслужни устаници, војводе и јунаци: Стојан Чупић, Змај од Ноћаја, поп Лука (Лазаревић), Милош Поцерац; реформатори српске културе и просветитељи; академици и научници Стојан Новаковић, Јован Цвијић; задужбинари: кнез Иво од Семберије, Никола Чупић и други; чувени српски писци Јанко Веселиновић, Лаза Лазаревић, Станислав Винавер, Милорад Панић-Суреп, Оскар Давичо, прва жена лекар у Србији Драга Љочић и многи други. | |||||||||||||||
 |
|
|||||||||||||||
| Можете погледати и остале наше раритете: |
План
Шапца 1860. |
|||||||||||||||
|
||||||||||||||||
