|
||||||||||||||||
Ризница ::: |
Сретењски устав |
|||||||||||||||
 |
Оригинал.
Број
листова: 15. Величина: 31.6x44.2цм Устав је примила Државна архива 29. новембра 1901. од Министарства иностраних дела; садржи потписе и печате кнеза Милоша Обреновића, његове браће Јеврема и Јована, као и свих депутата који су присуствовали скупштини. Имао је црвени повез, који је начинио Григорије Возаровић, први књиговезац и књижар у Србији. За време окупације 1941. до 1944. Устав је однет из Архиве. Пронађен је тек новембра 1946, али је оригинални повез био оштећен. Поново је стављен у кожни повез. |
|||||||||||||||
|
Хатишерифи из 1829 и 1830. |
Срби су
добили
султанов
хатишериф
1830. године
после
пораза
Турске од
Русије и
склапања
Једренског
мира.
Хатишериф
је
предвиђао
оснивање
савета
народних
старешина
као
саветодавног
тела у
законодавном
уређењу
земље. Ово
питање ће
у каснијем
периоду
довести до
политичких
сукоба
кнеза
Милоша и
опозиције,
уставобранитеља,
што ће
коначно и
условити
његову
абдикацију
и одлазак
из Србије 1839.
Хатишериф
је правно
регулисао
исељење
Турака из
српске
народне
средине и
насеља,
имовинске
односе,
српско-турску
границу и
ослобођење
тзв. Шест
нахија (које
Турска
ипак није
уступила
све до 1832.),
трговинске
и царинске
односе и
признање
националне
црквене
организације
у
Кнежевини
Србији од
стране
Васељенске
патријаршије. Убрзо по добијању Хатишерифа образована је законодавна комисија, али у њој није било стручних чланова, па није ни дала икакве резултате. Године 1834., на основу Хатишерифа, основана су попечитељства (министарства), мада је врховна власт и даље била у рукама кнеза Милоша. |
|||||||||||||||
| Борба Уставобранитеља против личне власти кнеза Милоша Обрановића | 
Јануара
1835. у
Крушевцу и
Јагодини
избила је
Милетина
буна.
Убрзо се
пренела на
ћупријску,
јагодинску
и
крагујевачку
нахију.
Вође буне
били су:
Милета
Радојковић,
велики
сердар
расински,
Милисав
Здравковић
Ресавац,
Аврам
Петронијевић
и Ранко
Мајсторовић.
Имала је
велики
број
присталица
- чак и
кнегињу
Љубицу и
Јеврема
Обреновића.
Буна је
окончана
споразумом
између
Милете и
Томе
Вучића
Перишића,
команданта
књажеске
гарде по
ком су
учесници
амнестирани,
као и
обећањем о
сазивању
Народне
скупштине
у
Крагујевцу
о Стретењу
2./15. фебруара
1835. Пошто су и
Порта и
велике
силе
тадашње
Европе
тражиле
ограничење
кнежеве
власти, он
је морао
да се
окрене
уставном
питању. |
|||||||||||||||
|
Сретењски
устав
|
Устав је
израдио
Димитрије
Давидовић
по угледу
на
демократске
уставе
Швајцарске
и Белгије.
Предвиђао
је сталну
Народну
скупштину,
поред
кнеза и
Савета у
чијим је
рукама
извршна
власт.
Скупштина
је
одређивала
годишњи
данак и
бирала са
Саветом
новог
кнеза, у
случају
изумирања
династије
Обреновић.
Без њеног
одобрења
није се
могла
повећати
кнежева
плата.
Судство је
било
независно.
Државни
послови
требало је
да се врше
преко
министарстава.
Грађанска
права била
су широка
и
зајамчена.
Осим овога,
Књажевство
Србија
било би у
веома
лабавој
вези са
Турском. Против Сретењског устава била је нарочито руска дипломатија, која га је сматрала сувише либералним. Кнез Милош га је укинуо већ после неколико недеља, под притиском руско-аустријске дипломатије и уз Портину сагласност. Ипак. обавезао се на доношење новог устава у ком би се дефинисала пре свега два питања: да у Савету буду заступљени сви заслужни људи и брисање свих атрибута политичке самосталности Србије у односу на Порту (грб, застава, новац и сл.). Кнез Милош је, међутим, одуговлачио са доношењем новог устава, што је довело до сукоба са старешинама и јачања опозиције. Порта је стала на њихову страну, уз сагласност руског двора. У децембру 1838. послала је кнезу на извршење текст новог ( тзв. Турског, како је Милош називао, алудирајући на то да је наметнут) устава у виду хатишерифа који је прочитан 13./25. фебруара на Калемегдану. Кнез је делио законодавну и извршну власт са Совјетом. Судови су постали независни од извршне власти. Почетком 1839. кнез Милош је абдицирао и повукао се са својим сином Михаилом на своја имања у Влашку. Пошто је његов старији син Милан био малолетан и болестан, замењивало га је Намесништво. Власт Уставобранитеља је, тако, трајала наредних двадесет година, све до повратка кнеза Милоша 1858, односно 1859. у земљу. |
|||||||||||||||
 |
|
|||||||||||||||
| Можете погледати и остале наше раритете: |
План
Шапца 1860. |
|||||||||||||||
|
||||||||||||||||
