|
||||||||||||||||
Ризница ::: |
Повеља цара Леополда I из 1695.Привилегована Српска општина у Будиму |
|||||||||||||||
|
Ова
повеља од 12.
априла 1695.
представља
привилегију
којом се:
Михаилу
Саутровићу
(M. Sautrouich),
Ивану /
Јовану
Бошку (I. Boscho) и
Ивану /
Јовану
Шацу (I. Szatz)
додељује
чланство
у
Кожарском
мајсторском
еснафу (цеху)
у Будиму.
|
||||||||||||||||
| Настанак |
Потврда
чланства
додељена
им је по
њиховој
молби. Повеља је повезана у књигу од осам страна са слободним печатом. Писана је латинским језиком, док су правила еснафа од двадесет чланова писана на немачком. Архивска грађа Привилеговане српске општине у Будиму1 која се чува у Архиву Србије обухвата документе од њеног постанка крајем XVII века па до краја XIX века. Овај фонд садржи 8000 докумената у 35 кутија, драгоцених за проучавање политичког, привредног, црквеног и друштвеног живота Срба у Будиму после Велике сеобе у Угарску. |
|||||||||||||||
| Политичке привилегије |
Цар
Леополд I је, бојећи
се
продирања
Турака и у
државну
област
Хабзбуршке
монархије,
издао 6.
априла 1690.
Проглас
којим
позива
све Србе у
Отоманској
империји
да се
дигну на
устанак
за своје
ослобођење
обећавајући
им велике
привилегије
када
њихова
земља
постане,
по
ослобођењу,
део "Светог
Римског
царства".
Напредовање
Турака је,
међутим,
условило
сеобу
Срба под
патријархом
Арсенијем
Чарнојевићем
из
Метохије,
Косова и
централне
Србије ка
аустријској
граници.
Срби су
пристали
да буду
браник
јужних
граница
Монархије
до
повратка
у стари
завичај
под условом
да им цар
призна
повластице
које су
имали у
мирним
временима
под
Турцима.
Прва
Привилегија
од 21.
августа 1690.
којом је
цар
прихватио
захтеве
са збора у
Београду
представљала
је основ
свих
доцнијих
привилегија
и потврда.
Признавала
је право
Србима да
могу
оснивати
месне
власти
које би
бирао
народ,
самоуправна
права
Српске
православне
цркве и
одређену
власт
патријарха.
Касније, 24.
децембра
1696.,
будимски
Срби
добили су
посебну
варошку
привилегију
која је
чинила
њихову
политичко-судску
аутономију.
Између 1715. и 1720.
у Вароши
Будиму2
живело је
око 20000 Срба.
Поред
Срба, у
Будиму су
живели и
југословенски
католици (Шокци,
Буњевци,
Далматинци
и др.), и они
су чинили
трећину
становништва
српског
говора.
|
|||||||||||||||
| Привредни живот Срба у Будиму |
Сам град се
делио на:
Град,
Српску
варош (Табан),
Водену
варош,
Хрватску
варош,
Орсагут и
Ујлак.
Срби у
Будиму су
углавном
били
занатлије
и трговци.
По
подацима
из 1702. у
Српској
општини
било је 130
занатских
радионица
и
трговина.
Најбројнији
су били
они који
су
израђивали
одећу и
обућу,
углавном
од коже.
Занатлије
и трговци
били су
организовани
у своје
организације
- еснафе. Од
свих
занатлија
у Будиму,
најраније
су добили
привилегије
терзије (абаџије
или
сабови), 15.
марта 1695.
Исте
године
привилегије
је добио и
месарски
цех. Мајстори и калфе који су хтели да се учлане у цех морали су поднети молбу ("молитву"), са приложеним уверењем о свом пореклу и "ученству". Када је неки калфа хтео да постане мајстор, цех би му одредио мајстора код ког би требало да ради најмање две године. По положеном мајсторском испиту, полагао би заклетву; заклетве различитих цехова разликовале су се по патрону. Цехови су имали и социјалну функцију - водили су рачуна о својим члановима када су били у некој невољи, као и о њиховим породицама после смрти. Имали су и своја обележја (барјаци). |
|||||||||||||||
| Гашење Привилеговане српске општине | Највећи процват она доживљава у XVIII веку, а из овог периода постоји и највећи број сачуваних докумената у Фонду. У XIX веку Српска општина у Будиму, слабљењем Отоманске државе, остаје без ранијих политичких привилегија. Постаје самоуправна црквено-школска општина, што ограничава њену делатност. Број Срба стално се смањивао. С друге стране, и сам Будим је губио значај брзим развојем Пеште, па она постаје значајнији центар и за саме Србе. | |||||||||||||||
|
1 Приказ
овог
фонда вид.
у: Данило
Вуловић "Архив
Привилеговане
српске
општине у
Будиму",
Архивски
алманах, 2-3, 1960,
Београд, 103.-114.
стр. 2 О свим апектима живота Срба у Будиму вид. у: Душан Ј. Поповић, "Срби у Будиму од 1690. до 1740.", 1952., Београд |
||||||||||||||||
 |
|
|||||||||||||||
| Можете погледати и остале наше раритете: |
План
Шапца 1860. |
|||||||||||||||
|
||||||||||||||||
