Ризница :::

  

Венчаница краља Александра
и краљице Марије Карађорђевић
  Порекло краља Александра Карађорђевића

Краљ Краљевине Југославије Александар Карађорђевић рођен је на Цетињу 17/4 децембра 1888. Праунук је вожда Карађорђа (Ђорђа) Петровића, рођеног 3. новембра (21. октобра) 1752. у Вишевцима, округу Крагујевачком.

Карађорђе је подигао Први српски устанак против вишевековне турске окупације 2. фебруара 1804, и у срцу Шумадије основао прву слободну српску државу у Југоисточној Европи, Кнежевину Србију.
Владао је до 21. септембра 1813, а погинуо је у зору 26/13 јула 1817. у селу Радовању код Смедерева. Јован, Карађорђев деда, доселио се у поменуто село у подножју Рудника и планине Голубац, из Црне Горе. Према предању доселио се у Шумадију у првој половини 18. века у време великих миграција српског становништва из херцеговачко-црногорских брда. О Карађорђевом оцу Петру мало се зна, осим да је учествовао са хајдуцима у нападу на Турке. 

Краљ Александар унук је српског кнеза Александра Карађорђевића, најмлађег сина Карађорђа и Јелене. Кнез Александар рођен је 20/7 септембра 1806. у Тополи, а умро је 22/9. априла 1885. у Темишвару. Владао је Србијом од 1842. до 1858.

Краљ Александар вршио је власт од 24/11. јуна 1914., а на краљевски престо ступио је 17./4. августа 1921. после смрти свог оца Петра, краља Србије од 1903. године, када је збачена династија Обреновића. Краљ Петар је друго дете кнеза Александра и кнегиње Персиде.

У политичкој историји Србије оставио је трага по својим демократским идејама. Превео је књигу енглегког философа политике Џона Стјуарта Мила "О слободи". Био је ожењен кнегињом Зорком.

Краљ Александар убијен је у Француској (Марсеј) 1934. године. 

Напомена: Архиву Србије Венчаницу је предао на чување Савет за просвету, науку и културу НРС, 26. фебруара 1952.

 
Порекло краљице Марије Карађорђевић   Краљица Марија Карађорђевић рођена је 9. јануара 1900/27. децембра 1899. у Готи, у замку Котрочени, близу Букурешта. Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерн и румунске краљице Марије, принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII (бака јој је била чувена лепотица, велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III).

Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе Енглеске и Северне Ирске, као праунука краљице Викторије. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике.

Била је веома омиљена у српском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама.

Умрла је 22. јуна 1961. у Лондону.
 
 
  Краљица Марија и краљ Александар
у риболову на Бледу		 Краљ Александар и цар Фердинанд
у лову на Бледу
 
Веридба и венчање   Веридба краља Александра и краљице Марије обављена је 19. фебруара
1922. у дворцу Котрочени (Румунија), по српском обичају, по жељи
краља Фердинанда. 
Венчање Његовог величанства краља Александра I са Њеним
величанством краљицом Маријом обављено је најсвечаније на дан
8. јуна/26. маја 1922. године у Београду, у Саборном храму Светог
Архангела Михаила. Венчани кум био је краљ Велике Британије, Ђорђе,
преко свог заступника, принца Алберта. Стари сват био је кнез Арсен
Карађорђевић, а ручни девер принц Никола од Румуније. Чинодејствовао
је патријарх Димитрије уз садејствовање чланова Светог Синода,
митрополита Варнаве скопљанског, епископа темишварског, Кирила
Боко-Которско-Дубровачког и Јефрема жичког са многобројним
свештенством.
 
Потомство   Из овог брака имали су три сина:
Петра II Карађорђевића, престолонаследника, рођеног 6. септембра 1923. у Београду. Умро је у изгнанству 3. новембра 1970. у Америци.

Томислава Карађорђевића, рођеног 19. јануара 1928. у Београду.
Умро је 2000. године у Србији.

Андреја Карађорђевића, рођеног 28. јуна 1929. на Бледу у дворцу Сувобору. Умро је у Сједињеним државама 1990. 

Петар II Карађорђевић има сина Александра са грчком принцезом Александром. Престолонаследник Александар има три сина са принцезом Дона Маријом - Петра, Филипа и Александра. Живе у Београду.
 
 
Можете погледати и остале наше раритете:  

План Шапца 1860.
Тестамент Михаила Пупина
Сретењски устав
Дневник рада доктора Пацека 1856-1870
Повеља цара Леополда I из 1695.
Војни план Београда
Пасош Вука Караџића
Мемоари проте Матеје Ненадовића
Поштанска карта Књажества Србије 1880.
Венчаница краља Александра и краљице Марије Карађорђевић
Дечанска повеља (Дечанска хрисовуља)
Бакрорез манастира Хиландар 
 
 
 

[ Почетак ] [ О Архиву ] [ Историјат ] [ Публикације ] [ Вести ] [ Активности ] [ Времеплов ]
[ Ризница ] [ Поводом ] [ Фондови и збирке ] [ Архивска мрежа ] [ Коришћење ] [ Садржај ]
Архив Србије
Карнегијева 2, 11000 Београд, Србија
тел: (+381) 11/33-70-781, 33-70-782, 33-70-879, 33-70-880, факс: 33-70-246
E-mail: office@archives.org.yu
URL: www.archives.org.yu
© Презентацију уређују стручњаци Архива Србије
Develped by: Infotrend