Поводом :::

Миша Анастасијевић

Пореч, 1803. или 1804 - Букурешт, 26, 27. I / 6, 7. II 1885.

Био је веома добар ученик, па је врло млад постављен за учитеља. Имао је 12-13 ђака од којих су неку били и снажнији и старији од њега.

Трговину је започео продајом сапуна; потом, око 1825. године, трговао је јеленским роговима. Исте године оженио се Христином, сестром Симе Урошевића који је био секретар у канцеларији кнеза Милоша. Женидбом је добио и извесну материјалну помоћ и убрзо је развио посао тргујући лађом. Обогатио се трговином сољу. Био је и ортак кнеза Милоша, који га је 1833. поставио за "капетана дунавског", те му је и остало име капетан Миша.

Када су се становници Пореча преселили у (Доњи) Милановац, и он је 1842. године прешао, па је тамо са породицом живео до преселења у Београд. Године 1844. купио је у Румунији први спахилук, а доцније их је имао укупно дванаест. Своје огромно богатство стекао је неуморном енергијом и необичним трговачким даром.

Пројекат пресељења Пореча

Године 1858. био је председник Светоандрејске скупштине.
Осим српског, говорио је румунски и турски.

Године 1863. поклонио је "свом отечеству" данашњу зграду Ректората Универзитета у Београду, због чега је и названа Капетан-Мишино здање.

Архивска грађа о Миши Анастасијевићу налази се у следећим фондовима и збиркама:

• Књажеска канцеларија;
• Министарство иностраних дела;
• Министарство финансија;
• Државни савет;
• Лични фонд Илије Гарашанина;
• Збирка поклона и откупа;
• Збирка Мите Петровића