|
||||||||||||||||
Поводом ::: |
Први закон о Народној скупштини |
|||||||||||||||
| Погледати фонд: Народна скупштина НС (1858-1918) | ||||||||||||||||
| Обичајне народне скупштине |  Кнез Александар Карађорђевић |
Скупштине
у Србији
су преко
педесет
године
имале
карактер
установе
обичајног
права и
историјске
традиције.
Почеци
одржавања
скупова
народних
старешина
сежу до
предустаничког
периода,
од "Кочине
крајине" 1788.
до 1804.
године.
Избијање оба
српска
устанка
против
Турака
везана су
за
одржавање
скупштина:
одлука о
Првом
устанку
везана је
за
Народну
скупштину
у Орашцу
одржану
на
Сретење 1804.
године, а
почетак
Другог
српског
устанка
за
Народни
сабор у
Такову
одржан на
Цвети 11/23.
априла 1815.
године.То
су биле
кнежинске
(среске)
скупштине.
После Првог српског устанка настају нахијске (окружне), а потом и народна скупштина, скупови устаничких старешина Београдског пашалука и осталог побуњеног народа. |
||||||||||||||
|
Све до 1858.
скупштина
је
установа
обичајног
права,
историјске
традиције
српског
народа.
Скупштине
су се
састајале
по
конкретним
потребама
режима.
Током Првог устанка одржано је 14 народних скупштина. Период устаничких Народних скупштина завршен је споразумом кнеза Милоша и Марашли Али-паше по коме су Срби добили извесне повластице. Па ипак, сама установа Народне скупштине није била предвиђена. Кнез Милош их је сазивао самоиницијативно. Први случај да је скупштинаре изабрао народ било је одржавање Велике народне скупштине у јануару 1830. у Крагујевцу. Сазвао ју је кнез Милош да би се народу свечано саопштио султанов хатишериф. Први акт који у устав уводи Народну скупштину био је Сретењски устав из 1835. |
||||||||||||||||
| Први закон о Народној скупштини |  Илија Гарашанин |
Први организован покрет за стварање Народне скупштине као представничке установе чинили су млади интелектуалци, школовани на Западу. Касније су названи либерали. Са присталицама династије Обреновић (у периоду владавине Уставобранитеља и династије Карађорђевић) склопили су споразум о смени династије. Кнез Александар није био омиљен, како због јачања аустријског утицаја, тако и због његових уступака Порти. За поновно успостављање установе скупштине залагао се и министар унутрашњих послова Илија Гарашанин. Савет је коначно прихватио захтев да се сазове Народна скупштина, али уз услов да се претходно донесе закон о народној скупштини. | ||||||||||||||
| Закон је донет 28. октобра/9. новембра 1858. године, мада се односио само на ту једну скупштину. Предвиђао је следеће услове које су посланици морали да задовоље: један део посланика улазио је у Скупштину по позиву (чалнови Савета, народне старешине и др.), а други су били бирани, тако што би на свких 500 пореских глава у градовима дошао по један посланик, а на сваких даљих 250 још по један; посланик је морао да буде старији од 30 година. Гласање је било јавно. Скупштина је у присуству кнежевог представника бирала председника скупштине, подпредседника и два секретара. | ||||||||||||||||
 |
 |
Према
Закону о
народној
скупштини,
"задатак
је
скупштине
да пред
државном
управом
буде
веран и
тачан
изражај
народног
стања и
осећања и
по томе
она:
|
||||||||||||||
|
Предлози
народне
скупштине
нису били
обавезни
док их
кнез и
Савет не
озаконе.
За рад
скупштине
била је
потребна
двотрећинска
већина, а
одлуке су
се
доносиле
простом
већином.
Скупштину
је
отварао
кнез у
присуству
Савета и
министра.
Законом
је била
загарантована
слобода
мишљења и
говора.
Први избори на основу овог Закона одржани су указом кнеза Александра (Карађорђевића) 16./28. новембра 1858. године. Сазвана је 30. новембра/13. децембра на празник Светог апостола Андреја Првозваног и зато је названа Светоандрејска скупштина.Прва тема скупштинских заседања био је Нацрт закона о Народној скупштини који је урадио Јеврем Грујић у име либерала и обреновићеваца. Савет није потврдио Нацрт пошто је Скупштини давао сувише значајну улогу. На истој скупштини извршена је и династичка смена, те се у Србију вратио Милош Обреновић који ће владати још две године, до своје смрти. |
||||||||||||||||
| Закон
из 1859. године
|
Нови закон о Народној скупштини донет је 14./26. јануара 1859. Био је либералнији од претходног: посланике је бирао само народ; све скупштинске закључке потписивао је председник скупштине и по један окружни посланик са секретарима; скупштински протоколи су штампани; посланици су имали слободу говора и извесни имунитет и др. Па ипак, за време друге, двогодишње, владавине кнеза Милоша одржана је само једна, Малогоспојинска скупштина, од 8./20. до 24. септембра/6. октобра 1859. у Крагујевцу. По новом закону сазивана је не сваке, него сваке треће године. Кнез Михаило, који је владао до 1867. још више је минимизирао значај ове институције. Његов аргумент је био да је функционисање скупштине условљено нивоом образовања стновништва. Пошто је он у Србији могао "на прсте избројати све европске људе", закључио је да се "установе једне земље не праве за дванаест највише образованих људи". | |||||||||||||||
 |
|
|||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
