|
||||||||||||||||
Поводом ::: |
Народно позориште у Београду |
|||||||||||||||
 |
 |
|||||||||||||||
| Зграда Народног позоришта у 19. веку | Издање Архива Србије | |||||||||||||||
| Изградња |
Дана
18./30. августа
1886. године "положен
је темељ
позоришта".
Овом
свечаном
чину
присуствовао
је кнез
Милан
Обреновић,
намесници,
чланови
владе,
чланови
Позоришног
одбора и
велики
број
значајних
личности
Кнежевине
Србије.
Свечаност
је почела
беседом
председника
Позоришног
одбора
Филипа
Христића.
На крају
је у темељ
спуштен
издубљен
камен,
споменица
исписана
на
пергаменту. Зграду је пројектовао архитекта Александар Бугарски. Завршена је у јесен 1869. и била је једна од најлепших зграда у Београду. |
|||||||||||||||
| Почеци позоришног живота код Срба | Учитељ Јелисејић је још 1783. основао у Великом Бечкереку (Зрењанин) прву српску дилетантску дружину, за коју је сам писао или посрбљавао позоришне комаде. Идеје просвећености, које су у Европи имале пуни замах, стизале су у Србију из Војводине. Значајну улогу одиграо је и Јоаким Вујић, оснивач позоришног живота у Србији, започетог отварањем "Књажевског позоришта". | |||||||||||||||
 |
 |
|||||||||||||||
| Закон
о Народном позоришту из 1870. |
Јоаким
Вујић (1772-1824), "отац" српског позоришта |
|||||||||||||||
| Рад Народног позоришта |
Позоришна
зграда је
упркос
убиству
кнеза
Михаила
подигнута
за годину
дана, на
Стамбол
капији.
Позориште
је, по
речима
управитеља
Јована
Ђорђевића,
основано
са циљем
да негује,
развија и
усавршава
позоришну
уметност,
да помаже
и
подстиче
драмску
књижевност,
да чува и
одржава
чистоту
језика и
помаже
развоју
других
грана
уметности. Прва представа одржана је 30. окт./11. нов. 1869. извођењем Малетићеве представе "Посмртна слава кнеза Михаила". Београдска публика са кнезом на челу била је одушевљена. Народно позориште било је под надзором Министарства просвете. Функционисало је на основу Закона о уређењу Народног позоришта из 1868, 1876. и 1911. Овим последњим добило је задатак да, поред драме негује и музику и музички репертоар, што је била основа будуће опере. |
|||||||||||||||
 Вела Нигринова (1864-1908) |
Кроз
Народно
позориште
може се
пратити
велики
део
културне
сцене
Србије 19. и 20.
века. У
њему су
стварали: редитељи
Алекса
Бачвански,
Милорад
Гавриловић,
Светислав
Динуловић,
Тоша
Јовановић,
Василије
Лучић
Далматов,
Александар
Анрејев
Иванович; глумци:
Милка
Гргурова,
Вела
Нигринова,
Софија
Ђорђевић-Цоца,
Катица
Лугумерска,
Адам
Мандровић,
Добривоје-Добрица
Милутиновић,
Илија-чича
Станојевић,
Витомир
Богић,
Божидар
Шапоњић,
Драга
Милојевић.
Сви они
уносе
лични
печат у
своје
интерпретације.
Ту су и управници
и
драматурзи:
Јован
Ђорђевић,
Јован
Јовановић-Змај,
Милорад
Шапчанин,
Милован
Глишић, др
Никола
Петровић,
Милорад
Гавриловић,
Михаило
Марковић,
Милутин
Чекић,
Милован
Глишић,
Милан
Грол који
је радио
на
увођењу
опере. Страни
уметници
такође
допринели
стварању
физиономије
Народног
позоришта:
Иван
Александрович
Сумбатов,
Василије
Лучић
Далматов,
Марија
Лаудова,
Јарослава
Квапилова,
Станислав
Оржелски. Позоришни
оркестар
водили су:
Даворин
Јенко,
Станислав
Бинички и
Стеван
Христић.
Посебну
улогу у
историји
Народног
поторишта
имао је
Бранислав
Нушић - и
као
управник
и као
драматург. Народно позориште је остваривало сарадњу са бројним позориштима. |
|||||||||||||||
 Каталог са изложбе у Архиву Србије, поводом стогодишњице Народног позоришта (1868-1968) |
На овом сајту се у Фондови и збирке налазе подаци о фонду Народно позориште са информацијама о грађи која се односе на Народно позориште. Поред фондова Министарство просвете и Народно позориште, подаци о Народном позоришту налазе се у фондовима: Министарство финансија (питања финансијске природе), Главна контрола (ревизор целокупног пословања), Министарство унутрашњих дела (о стицању српског држављанства и др.), Народна скупштина (законска регулатива везана за Позориште, помоћ у време престанка рада од јуна 1873. до марта 1874.), као и у личним фондовима: Риста Одавић и Јован Бошковић. | |||||||||||||||
 |
|
|||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
