|
||||||||||||||||
Поводом ::: |
Берлински конгрес |
|||||||||||||||
 Моравска војска и добровољци у српско-турском рату 1876. године |
 |
|||||||||||||||
| Устанак Срба у Босни и Херцеговини | Седамдесетих година деветнаестог века конзервативне европске силе - Русија, Немачка и Аустрија хтеле су да очувају створено стање у Европи. У Херцеговини се, међутим стање погоршавало, те се у устанку видело једино решење нарастајућих националних и социјалних проблема. Устанак је прво избио у Херцеговини (Невесињска пушка) , а месец и по дана доцније и у Босанској крајини, нарочито после доласка кнеза Петра Карађорђевића (Мркоњића). Устанак су прихватиле и Србија и Црна Гора; Црна Гора је помагала устанак свим средствима. У Србији су интелектуални кругови били за рат, али народ није био одушевљен идејом да "спасава друге", када је и сам притиснут бирократским режимом. Покушају Србије да анимира остале балканске земље нису успели; ни реформе Турске нису уродиле плодом, као ни преговори Турака са Црногорском кнежевином на Цетињу. | |||||||||||||||
 |
 |
|||||||||||||||
| Предлог ратног плана у рату Србије са Турском 1876. | Захвалност Јована Ристића Горчанову за помоћ у рату | |||||||||||||||
| У јуну је избио устанак и у Бугарској | Пошто је брутално угушен, то је изазвало жестоке реакције целе Европе. У Млецима је 3/15.јуна потписан Српско-црногорски савез; 20. јуна/1. јула устаници из Босне прогласили су уједињење са Србијом, а устаници из Херцеговине изјаснили су се за Црну Гору. Аустрија се, природно, противила стварању целовите српске државе. Своје аспирације је истакла према Русији у Рајхштату 26. јуна/8. јула 1876. Тада је договорена одбрана обе кнежевине у случају војних пораза са Турском, али би Аустрија узела већи део Босне и Херцеговине. Србија и Црна Гора објавиле су Турској рат 30. јуна/12. јула 1876. у који је 1877. ушла и Русија. | |||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Фотографија из Српско-турског рата | ||||||||||||||||
| Санстефански мир | У рату против Турске Србија и Црна Гора оперисале су одвојено. Црна Гора је имала више успеха. Русија је са Аустријом склопила тајни уговор, те је Турској објавила рат 12/25. априла 1877. Црна Гора је наставила рат, и почела опсаду Бара и Приморја. После руских успеха, и Србија поново улази у рат. Српска војска кренула је према Нишу, Врању и Пироту. Турска је, потпуно исцрпљена kako на бугарском ратишту, tako и продирањем Русије на Балкан, затражила примирје. Примирје је склопљено 17/29. јан. 1878. у Једрену, а потом и мир у Сан Стефану, близу Цариграда, 21. фебр./4. марта. Санстефански уговор био је велико разочарење за Србе. Руска дипломатија је, процењујући своје интересе присуства на Балкану, створила Велику Бугарску - од Црног мора до Дрима и Албаније, са претензијама и на Ниш. Русија је сматрала да би територијално проширење Србије значило и ширење сфере аустријског утицаја. | |||||||||||||||
| Берлински конгрес и уговор |
Ревизија
Санстефанског
уговора
уследила
је услед
незадовољства
Енглеске
и
Аустрије
ширењем
руског
утицаја
на
Балкану.
Конгресом
је
председавао
немачки
канцелар
Бизмарк.
Резултат
Конгреса
је Уговор
закључен
13./25. јула 1878., а
потписало
га је шест
великих
сила и
Турска.
Одредбе
границе
санстефанске
Бугарске
су
поништене.
Србија,
Црна Гора
и
Румунија
је добиле
су
територијално
проширење
и
независност
. Србији су
придружена
четири
округа:
нишки,
пиротски,
топлички
и врањски;
Црна Гора
је добила
излаз на
море и
градове
Никшић,
Подгорицу,
Колашин,
Бар и
Улцињ;
Румунији
је
припала
Северна
Добруџа.
По
унапред
створеном
споразуму,
Аустро-Угарској
је, као
мандатару,
дато
право да
окупира
Босну и
Херцеговину,
да у њима
заведе
ред, и да у
Новопазарском
санџаку
држи свој
гарнизон.
Овим
последњим,
Србија и
Црна Гора
изгубиле
су
могућност
заједничке
границе.
За Србе у
Босни и
Херцеговини
то је
значило
само
замену
Турске
новим
непријатељем. Закључење Уговора за Србију је значило и испуњење две обавезе: да са Аустро-Угарском склопи трговински уговор и да изгради железничку пругу Београд - Ниш са огранцима за Бугарску и Турску. Поред извесних предности, ове обавезе су представљале и већу економску зависност Србије. |
|||||||||||||||
 |
 |
|||||||||||||||
| Извештај о организовању управе у новоослобођеним крајевима | Прокламација кнеза Милана Обреновића грађанима Ниша приликом ослобођења | |||||||||||||||
 |
|
|||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
