|
||||||||||||||||
Поводом ::: |
Закон о бањамадоношење правила о одржавању |
|||||||||||||||
 |
Бање у Србији, на пример Врњачка, биле су познате још од времена Римљана. Користили су их и Турци, мада је због недостатка лекара лечење у њима било нестручно, а саме бање нису биле плански уређене. Па ипак, посета болесника је непрекидно расла. | |||||||||||||||
| Успостављање медицинског надзора у бањама | Подизање бањских лечилишта захтевало је, пре свега, хемијско испитивање минералних вода да би се извршила њихова категоризација по врстама болести. Прва анализа извршена је у Бечу 1834. а другу је спровео Барон Хердер 1835. у Београду. На предлог кнеза Александра о испитивању вода, Совјет је предложио стварање посебне комисије, која је формирана 1853. Совјет није прихватао да истраживања врше странци, па је прошла читава деценија до поновне анализе 1863. | |||||||||||||||
 Буковичка црква под самом Букуљом |
Упоредо
је текло
уређење
смештајних
капацитета,
уређења
старијих
извора и
отварања
нових,
ангажовање
лекара...
Ово
питање је
било
најтеже
решити.
Многобројна
наређења
о
повременом
обиласку
лековитих
вода нису
била
довољна.
Тек 1851. год.
законски
је
регулисан
обавезан
боравак лекара
Алексиначког
окружног
начелства.
у Бањи
( данас
Соко Бањи),
у трајању
од три
месеца.
Истовремено
су му дата
и
упутства,
која су се
односила
како на
лекаре,
тако и на
бањску
послугу и
бањски
поредак.
Лекари су
имали
обавезу
да о свом
боравку у
бањама
подносе
детаљне
извештаје.
"Правила о
државању
реда на
минералним
водама"
донета су 18/30.
маја 1888.
године. |
|||||||||||||||
 |
 |
 |
||||||||||||||
| Рибарска Бања | Соко
Бања
гледана са Књажевачког пута |
Моја
кућа у
Аранђеловцу недалеко од Буковичке воде |
||||||||||||||
| Најпосећеније бање Србије | Прве бање које су имале већи број посетилаца биле су: Буковичка, Брестовачка, Јошаничка, Рибарска и Соко Бања. Касније су проучене Врњачка и Матарушка Бања. | |||||||||||||||
 Врњачка Бања - купатило |
Буковичку
Бању
је
прославио
кнез
Милош
Обреновић
редовним
посетама
лековитим
изворима (Бања
Киселе
воде). Бања Ковиљача основана је 1./12. августа 1898. доношењем Закона о уступању бање Ковиљаче (смрданбаре) народу округа подринског у експлоатацију. Врањска бања је Законом од 23. дец. /3. јануара 1895/96. "уступљена у експлоатацију" г. Кости Тасићу, предузимачу из Ниша. Указом од 10./23. децембра 1902. ова бања се назива Бања Краљице Драге. Матарушка бања је настала после великих поплава крајем 19. века, када је откривен издан топле сумпоровите воде. Употреба воде за лечење почела је 1898. Ванредна скупштина Краљевске акционарске задруге преузела је 27. окт. / 8. новембра 1902. у Краљеву старање о Матарушкој бањи и затражила је концесију за њено уређење. Ради проширења купатила у Бањи обреновачкој извршена је експропријација 29. авг. /9. септембра 1905. године. Министарство Унутрашњих дела донело је 30. јуна/12.јула 1905. Распис о бесплатном купању и бесплатном стану за извесна лица у државним бањама. |
|||||||||||||||
| Архивска грађа |
Архивска
грађа која се
односи на
бање,
односно
минералне
воде у
Србији,
налази се
у Фонду
Санитетског
одељења
Министарства
унутрашњих
дела
Краљевине
Србије (1839-1918);
детаљан
приказ
овог
одељења
дао је
Љубодраг
А. Поповић
у
истоименом
тексту
који је
штампан и
као
сепарат. Грађа о минералним водама подељена је тематски још у регистратурама и у њој се могу наћи сва даље наведена питања. |
|||||||||||||||
 |
 |
|||||||||||||||
 |
|
|||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
