Поводом :::

  

Уједињење јужнословенских народа

1. децембар 1918.
 
 
Сарајевски атентат   Сарајевски атентат извршен  на аустроугарског престплонаследника Фрању Фердинанда 28. јуна на Видовдан 1914.условио је ланац догађаја који су изменили политичку слику средње и југоисточне Европе. Став Аустроугарске према Србији био је условљен пре свега руским настајоњем да се створи балкански савез као  противтежа Аустроугарској. Расположење словенских народа у апсолутистичкој Монархији, с друге стране, било је усмерено ка уједињењу јужнословенских народа, мада није било јединственог става да ли би се оно извело у оквиру постојеће државе или би се стварала нова. Схватајући опасност, аустроугарска влада је, уз обећану помоћ Немачке у случају војне интервенције против Србије, упутила Србији ултимативну ноту. Србија није могла да прихвати свих десет тачака ултимативне ноте коју јој је Аустроугарска наметала, а које су могле представљати директно мешање у унутрашњу политику Србије. Рат између Аустроугарске и Србије1 почео је августа 1914.
 
Кораци ка уједињењу  
 
  После ратног замирања политичког живота у Аустроугарској, до промене долази после смрти цара Фрење Јосифа и доласком на престо цара Карла. Желећи да створи слику либералније Монархије, он је сазвао Парламент 30. маја 1917. на коме је дошло до политичких декларација парламентарних клубова појединих народа. Тако је настала тзв. Мајска декларација Југословенског клуба, чији су чланови били Словенци, Хрвати и Срби, са захтевом за уједињењем, који је још увек био непрецизан у погледу оквира будуће независне заједнице, односно државе,
Две недеље касније на Крфу је одржана конференција Српске владе на челу са председником Николом Пашићем, представника српских опозиционих странака и чланова Југословенског одбора у Лондону. Ова декларација, позната као Крфска декларација, објављена 20. јула 1917., јасно износи захтев  за уједињењем у слободну националну државу на основу начела самоопределења народа,. Изнети су и принципи на којима би будућа држава била основана, између осталог: она би била уставна, демократска, парламентарна монархија под династијом Карађорђевића, са равноправним вероисповестима и писмима и др. Већина релевантних политичких снага коначно је прихватила основне принципе програма Крфске декларације.
 
Уједињење Војводине и Црне Горе са Србијом   У Војводини је политичка делатност постала могућа тек после слома Аустроугарске и проглашења мађарске независности,  успостављања примирја 13. новембра 1918. и ослобођења неких градова од стране српске војске. Широм Војводине оснивани су народни одбори, а Великој народној скупштини препуштена је одлука о модалитетима уласка Војводине у будућу уједињену државу. Скупштина је једногласно прихватила резолуцију којом се Банат, Бачка и Барања проглашавају 25. новембра 1918. одцепљенима од Угарске; Народна скупштина  поставила је Велики народни савет са Народном управом као извршним органом. Скупштина је донела одлуку о прикључењу краљевини Србији. На седници Народне скупштине од 27. новембра делегати скупштине поднели су извештај о свом путу у Београд, где је Српска влада прихватила закључак Народне скупштине о уједињењу Војводине са Србијом, чиме је Војводина ушла у заједничку државу директним уједињењем са Србијом.
Почетком 1917. у Паризу се оснива црногорски одбор за народно уједињење као израз вишевековних тежњи народа чији је историјски ток осујетио заједничку државу. Поводом доношења Крфске декларације, издаје се 11. августа 1917. декларација у којој Црногорски одбор за народно уједињење говори о наставку рада на уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца. По ослобођењу октобра 1918. и у Црној Гори, на Цетињу, оснива се Народно веће. Оно је издало проглас црногорском народу у коме као најважнији задатак наводи уједињење Црне Горе са Србијом. Паралелно су у разним окрузима осниване организације са истим циљем. На скупштини одржаној 26. новембра 1918. једногласно је прихваћена одлука о уједињењу Црне Горе са Србијом на основу заједничке историје, језика, вере, обичаја и других обележја нације. Изабрана делегација од 12 чланова обавестила је српску владу о  закључцима донетим у Подгорици. Црна Гора је уједињена са Србијом ушла у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Проглашење уједињења   Делегате Народног вијећа који су из Загреба у Београд кренули 27. новембра дочекала је маса Београђана. Формиран је одбор који је требало да одлучи о самом чину уједињења као и о формирању прве заједничке југословенске владе. У одбор су од стране српске владе ушли Стојан Протић, Љуба Јовановић и др Момчило Нинчић, а од стране Народног вијећа др Анте Павелић, Светозар Прибићевић и др Јосип Смодлака. Сам чин уједињења одиграо се 1. децембра 1918. у 8 сати увече у Крсмановићевом здању на Теразијама. Уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено краљевство Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је регент Александар Карађорђевић. 
Назив Држава Срба, Хрвата и Словенаца унето је први пут у текст мировног уговора са Немачком који је склопљен 28. јуна 1919. у Версају, што је истовремено било и непосредно признање саме државе. 
Нова држава захватала је простор од 247.500 км2 и имала је, према попису од јануара 1921. око 12 милиона становника. Југословенски народи чинили су 82,9%.
 
 
 
 

Можете погледати и остале наше прилоге:		  


Јосиф Панчић
Михаило Петровић - Алас
Оснивање Лицеја
Бомбардовање Београда 1862. године
Предаја кључева Београда кнезу Михаилу
Проглашење Краљевине Србије
Миша Анастасијевић
Никола Пашић
Почетак наставе на Медицинском факултету
Први закон о Народној скупштини
Тимочка буна 1883. године
Народно позориште
Берлински конгрес
Изградња Мајданпека
Бање Србије
Први српски устанак
Други српски устанак
Уједињење
Пробој Солунског фронта
 
 
 

[ Почетак ] [ О Архиву ] [ Историјат ] [ Публикације ] [ Вести ] [ Активности ] [ Времеплов ]
[ Ризница ] [ Поводом ] [ Фондови и збирке ] [ Архивска мрежа ] [ Коришћење ] [ Садржај ]
Архив Србије
Карнегијева 2, 11000 Београд, Србија
тел: (+381) 11/33-70-781, 33-70-782, 33-70-879, 33-70-880, факс: 33-70-246
E-mail: office@archives.org.yu
URL: www.archives.org.yu
© Презентацију уређују стручњаци Архива Србије
Develped by: Infotrend