Фондови и збирке :::

  

Велика школа - ВШ
А/36 (1863-1905)

 Године 1863, 24. септембра донет је закон по ком Лицеј прераста у Велику школу, т.ј. Научно заведеније за вишу и стручну изображеност. Имала је у свом саставу три факултета - Филозофски, Правни и Технички. Постојала је до оснивања Београдског универзитета, 27. фебруара 1905. Њом су непосредно управљали ректор и Академски савет.
 
Садржај грађе   Садржи грађу о настанку, раду и развоју Велике школе. Највише је сачувано докумената о студентима - њиховим сведоџбама, пријавним листовима, молбама за благодејање, њиховом школовању у иностранству и др. Садржи и бројне податке о катедрама и кабинетима на сва три факултета, њиховом гранању и стварању нових; о библиотеци; о ботаничкој башти и др. 
Највише података има о професорима свих факултета и њиховом кретању у служби. Посебно је интересантна грађа о ангажовању професора на другим дужностима, ван предавања:
  • као посланици у Народној скупштини (Јосиф Панчић, Панта Срећковић, Димитрије Нешић, Стојан Бошковић, Ђура Даничић, Милан Кујунџић који је 1882. био и подпредседник Скупштине, Стојан Марковић, Михаило Валтровић, Ђорђе Ђорђевић, Димитрије Стојановић, Лазар Докић, Светолик Николајевић, Михаило Петковић);
  • инспектори у средњим школама и редовни и ванредни чланови Главног просветног савета. Има много података о учешћу професора у изради пројеката закона и решавању многих тада актуелних питања, на пр. у комисијама: за Мајданпек 1864. (Ђорђе Павловић);
  • за регулацију Дунава (професори Техничког факултета одлазе у Аустрију 1879); за трасирање железничке пруге 1879 (Димитрије Стојановић);
  • преглед пројекта Генералне уније за нашу железницу 1887 (Михаило Петковић) и одређивање места за београдску железничку станицу 1881 (Михаило Петковић и Милан Кујунџић;
  • за планове о грађењу савског моста 1880. и 188 (Љубомир Клерић); за проучавање рафинерија петролеја у Банату 1881 (Сима Лозанић са инж. Хофманом);
  • за проучавање патента о оснивању станица за метеоролошка посматрања 1884 (Јован Драгашевић, Коста Алковић, Милан Андоновић и Милан Недељковић). 

Има и података о културним акцијама у којима су професори ВШ учествовали:

  • на пр. у комисији за Народно позориште 1873. и одбору Народне библиотеке 1881, затим у комисијама за испитивање и проучавање уметничких старина у Србији и преглед и оцену живописа у манастиру Раваници 1878. и 1885;
  • подизање споменика кнезу Михаилу 1880;
  • откопавање римских старина у Костолцу 1882;
  • издавање дела Вука Караџића 1885 и др.

Такође има и података о другим научницима , међу којима је велики део чланова САН-а, као и о високим државним чиновницима, министрима, вођама странака и др.

Фонд је сређен.

 
Архивска грађа   Има грађу 1863-1904, 29 књига и 84 кут. списа.

Књиге 1892-1904:
- регистри 1894-1904, 10 књ.
- дел. протоколи 1892-1904, 12 књ.
- остале књиге (уписна књига предавања, инвентари ствари, библиотеке и кабинета, дневници касе, партијалник), 7 књ.

Списи 1863-1904.
 
Информативна средства   Аналитички инвентар 1863. до 1895., док за осталу грађу као информативно средство служе регистри, деловодни протоколи и сумарни инвентар.
 
 
         

[ Почетак ] [ О Архиву ] [ Историјат ] [ Публикације ] [ Вести ] [ Активности ] [ Времеплов ]
[ Ризница ] [ Поводом ] [ Фондови и збирке ] [ Архивска мрежа ] [ Коришћење ] [ Садржај ]
Архив Србије
Карнегијева 2, 11000 Београд, Србија
тел: (+381) 11/33-70-781, 33-70-782, 33-70-879, 33-70-880, факс: 33-70-246
E-mail: office@archives.org.yu
URL: www.archives.org.yu
© Презентацију уређују стручњаци Архива Србије
Develped by: Infotrend