Фондови и збирке :::

  

Комплекс фондова задружних организација основаних
до Другог светског рата
(1894-1941)

Чини га сва сакупљена грађа о задргама насталим до Другог светског рата. Комплекс се састоји од окружних савеза земљорадничких задруга и задруга подељених на групе: земљорадничке кредитне задруге, земљорадничке набављачко-потрошачке задруге и произвођачке (продајне) задруге.

 
  Прва земљорадничко-кредитна задруга, а уједно и прва, задруга у Србији основана је 29. марта 1894. у селу Вранову, недалеко од Смедерева. Оснивач је био Михаило Аврамовић. Исте године основане су још четири земљорадничке задруге.

Уочи балканских ратова било је 650 кредитних задруга које су имале разне одељке (за набавку, прераду, продају, гајење стоке) које су прерасли у самосталне задружне облике. Према подацима из 1938-1940. године. кредитних задруга било је 1.039, а у Архиву се чува грађа њих 104. Месне задруге за пољопривредни кредит почеле су да се оснивају 1925. Према подацима из 1935. било их је око 1484, а Архив чува архивску грађу 19 месних задруга.

Прва набављачка задруга у Србији основана је 1902. у селу Марковцу, Срез поморавски. До Првог светског рата основано је 188 задруга овог облика; крајем тридесетих година 20. века било их је више од кредитних (1894). У Архиву Србије чува се грађа њих 128.

Међу земљорадничким произвођачко-потрошачким (продајним) задругама, мало бројније од осталих биле су сточарске и млекарске задруге. Прва млекарска задруга у Србији основана је 1902. у Жаркову, Округ београдски. У Србији их је 1935. било 197; у Архиву се чува грађа само њих пет. Постојале су још: земљорадничке житарске задруге, воћарске, пчеларске, виноградарске, паприкарске, цигларско-црепарске, кречарске, електро-машинске и др.

Све ове задруге основане су Законом о земљорадничким и зантским задругама из 1898., а од 1937. године на основу Закона о привредним задругама. Задруге настале пре 1898. осниване су уговором. Крајем 19. века било је 200, уочи балканских ратова око 1.000, а уочи Другог светског рата око 4.500 земљорадничких задруга.

Задруге су биле под административно-организационим законодавством Главног савеза српских земљорадничких задруга, а након оснивања специјализованих пословних центрла биле су и чланицеглавних задруга, зависно од типа задруге (кредитна, набављачка, произвођачка, сточарска).

Комплекс фондова задружних организација основаних до Другог светског рата чини 358 задруга.

 
Садржај грађе   Садржи: записнике са оснивачких скупштина, записнике редовних и ванредних скупштина и остале скупштинске материјале; записнике управних и надзорних одбора, извештаје, материјале који се односе на регистрацију задруга код надлежних судских органа, приступне изјавезадруга, молбе земљорадника за пријем у чланство задруга, правила задруга, протоколе прегледа задруга и извештаје о извршеној ревизији, годишње (завршнр) рачуне и друга финансијска акта, расписе и упутства Главног савеза, главних задруга и других институција задружних домова; уверења о завршеној задружној школи; статистичке податке, преписку са главним савезом, главним задругама, среским савезима, орг. власти и сл.

Грађа је сређена и пописана по врсти и садржају докумената.

Као информативно средство користи се регистар задруга по азбучном реду назива задруга са свим пренетим подацима из старог регистра Задружног архива.
 
 
   
 
         

[ Почетак ] [ О Архиву ] [ Историјат ] [ Публикације ] [ Вести ] [ Активности ] [ Времеплов ]
[ Ризница ] [ Поводом ] [ Фондови и збирке ] [ Архивска мрежа ] [ Коришћење ] [ Садржај ]
Архив Србије
Карнегијева 2, 11000 Београд, Србија
тел: (+381) 11/33-70-781, 33-70-782, 33-70-879, 33-70-880, факс: 33-70-246
E-mail: office@archives.org.yu
URL: www.archives.org.yu
© Презентацију уређују стручњаци Архива Србије
Develped by: Infotrend