|
||||||||||||||||
Фондови и збирке ::: |
Народна
канцеларија
Установљена
је на
основу
усменог
споразума
кнеза
Милоша
Обреновића
и Марашли
Али паше 1815.
Била је
састављена
од
нахијских
(обор)
кнезова.
Заседала
је у
саставу од
три члана,
а неко
време их
је било
пет,
рачунајући
и
секретара.
Један од
њих је
обавезно
добро
говорио
турски
језик.
|
|||||||||||||||
|
Функције
Канцеларије
нису биле
тачно
одређене.
Дужности
кнезова
Народне
канцеларије
биле су
одржавање
везе
између
кнеза и
београдског
везира,
пресуђивање
спорова
које нису
могли да
пресуде
нахијски
кнезови и
старање о
потребама
београдског
везира. Кнез Милош је вршио надзор над радом Канцеларије. За хитне случајеве овластио је чланове да га могу потписати и ударити печате, али су им због злоупотреба око избора београдског владике укинута ова овлашћења. Временом је добијала све више добијала судски карактер - у Београдски суд се претворила 19. маја 1826. (податак из протокола Народне канцеларије). Грађа Народне канцеларије издвојена је из грађе Суда Округа београдског у чијем је саставу предата Архиву 1945. САДРЖИ две кутије списа и копијалне протоколе и регистре за: 1819, 1822, 1823, 1825, и 1826. Грађа је сређена и обрађена. |
||||||||||||||||
| Најзначајнији документи |
Односе се
на везе
између
Срба и
Турака;
писма
кнеза
Милоша,
као и она о
потраживањима
разних
давања
Турцима.
Друга
врста
докумената
су судска,
а број
судских
предмета
које је
Канцеларија
решавала
стално се
повећавао. САЧУВАНА је грађа углавном из периода од 1816. до 1826.; до 1819. постоје појединачни документи, а из ранијих година сачуван је по један документ из 1801. и 1804. |
|||||||||||||||
| Информативна средства | Сумарни и аналитички инвентар, именски и тематски регистар. | |||||||||||||||
| Приказ грађе |
Поједини
документи
објављени
су у: ПЕРУНИЧИЋ, др Бранко, Београдски суд 1819-1839, Београд, 1964. |
|||||||||||||||
|
||||||||||||||||
