|
||||||||||||||||
Фондови и збирке ::: |
Министарство
унутрашњих
дела
Основано
је Турским
уставом 1838.
као
Попечитељство
внутрени
дела, али је
његово
деловање
почело
раније. Овим
Уставом
надлежност
Попечитељства
била је
ограничена
на послове
полиције,
карантина,
пошта,
прављења
путева,
издавања
налога
окружним
властима.
|
|||||||||||||||
|
На
основу
Устава 9.
маја 1839.
издато је
Устројство
централног
правленија
којим је
Попечитељство
внутрених
дела
подељено на
три одељења
- Полицајно-економическо,
Карантинско
са
санитетом
и Војно.
Потом се
формирају
нова
одељења: Управитељство
поштанско
1842. (од 1851.
Поштанско
одељење), а Одељење
постројенија
1845. (од 1851.
Грађевинско
одељење). Економно
одељење
издвојено
је као
посебно 1852, а 1859.
прешло је у Попечитељство
финансија.
Од 1874. Одељење
благајне
води
посебну
администрацију.
Године 1859.
издвајају
се Главна
управа
грађевина и
Главна
војна
управа.
Устројством
централне
државне
управе од 10.
марта 1862.
Попечитељство
је подељено
на: Полицајско,
Санитетско
и Поштанско-телеграфско
одељење.
Године 1899.
основана су Одељење
за
поверљиве
послове и Одељење
за надзор
над
полицијским
органима у
земљи, а 1904. Антропометријско-полицијско
одељење. Приказ: НЕДЕЉКОВИЋ, Јелена, Историјски развој Министарства унутрашњих дела бивше Краљевине Србије, Архивист 3-4, Београд, 1957, 41. |
||||||||||||||||
| Полицајно одељење (1839-1914) |
Грађа
садржи
списе о
устројству
среских и
окружних
начелстава,
примирителних
судова,
извештаје
о
здравственим
приликама
стоке и
људи,
епидемијама,
ценама
хране,
пољопривредним
радовима,
елементарним
непогодама,
изградњи
путева,
мостова,
хајдучији,
миграцијама
становништва,
пресељавању
насеља,
односима
са другим
етничким
заједницама
у
пограничним
крајевима,
Топчидерској
економији,
устројству
Земљоделске
школе,
дућана,
фабрика,
механа,
касапница,
кантарима,
воденицама,
о стварању
читалишта,одржавању
позоришних
представа;
затим, о
захтевима
за пријем
у српско
поданство,
најчешће
учитеља,
лекара,
занатлија,
чак и
фабриканата.
О
политичким
приликама
у Србији:
документи
о Буни
против
Устава 1839,
Вучићевој
буни 1841,
Катанској
буни 1844,
учешћу
буна у
Мађарској
буни 1848.,
убиству
кнеза
Михаила 1868,
заверама
против
владара,
немирима,
побунама. Грађа је сређена до 1868 и за период 1890-1914. Научно-информативно средство - за грађу до 1860. израђен је сумарни инвентар; информативна средства: регистри и деловодни протоколи. |
|||||||||||||||
| Санитетско одељење (1839-1914) |
Вршило
је надзор
над
карантинима,
радило је
на
спречавању
и лечењу
заразних и
других
болести,
отварало
апотеке,
постављало
лекаре,
бабице и
онемогућавало
надрилекарство,
контролисало
стоку и
месо за
увоз и
извоз.
Водило је
рачуна и о
бањама и
бањском
лечењу. Грађа је сређена. Информативна средства: историјска белешка, регистри и деловодни протоколи. |
|||||||||||||||
| Поштанско одељење, Одељење пошта и телеграфа (1851-1882) |
У
Београдском
пашалуку
постојале
су три
поштанске
станице-мензулане,
у Београду,
Паланци и
Јагодини.
За време
прве владе
кнеза
Милоша 1838. и 1839.
издате су
прве
наредбе
које су се
односиле
на
мензулане. Решењем од 20. фебруара 1852. установљено је пиоштанско одељење које је 1854. добило задатак да изврши припреме за увођење телеграфског саобраћаја у Србији. Поштанско-телеграфска служба је од 1882. до 1900. спадала у надлежност Министарства народне привреде, а до 1918. била је у саставу Министарства грађевина. Министарство ПТТ установљено је 1918. Телеграф је на почетку одвојен од Поште, а 1873. започело је спајање ових служби, које је трајало до 1894. Одељење садржи грађу о развоју поменутих служби, извештаје пошта из Крагујевца, Крушевца, Ваљева и др. Информативна средства: деловодни протоколи. |
|||||||||||||||
| Благајна (1874-1918) |
Одељење
благајне
бринуло се о
свим
наовчаним
документима
МУД-а. Информативна средства: регистри и деловодни протоколи. |
|||||||||||||||
| Окружна начелства |
Под
МУД-ом су
била
окружна
начелства.
Извршавала
су све
наредбе
централне
управе. Од 1843. отпочело је посебно вођење казначејских послова под руководством Попечитељства финансија; администрација окружних лекара под руководством Санитетског одељења одвојена је 1852.; извршитељи код полицијских власти од 1860. су под надзором полицијских власти, одн. Министарства правде; 1862. уведена су грађевинска одељења. Грађа неких начелстава: Начелства Округа јагодинског, Начелства Округа шабачког и Начелства Округа ужичког налазе се у Архиву Србије. Информативна средства: Сумарни инвентар за Начелство Округа шабачког. Прикази: ПОПОВИЋ, Љубодраг, Фонд Начелства Округа јагодинског, Архивски преглед 1-2, Београд, 1967, 154. ЂУРИЋ, Смиљка, Фонд Начелства Округа ужичког , Архивски алманах 2-3, Београд 1960, 95. |
|||||||||||||||
|
||||||||||||||||
