|
||||||||||||||||
Фондови и збирке ::: |
Министарство
просвете
Основано
је 1838. као
Попечитељство
просвештенија
и врховног
надзиратеља
карантина;
године 1839.
спаја се
са
правосуђем
под
називом
Попечитељство
правосуђа
и
просвештенија;
од 1859. одваја
се од
Министарства
правде и
добија
назив
Управа
просвете. |
|||||||||||||||
| Просветно одељење (1838-1915) |
Просветно
одељење (1838-1915)
је
најстарије
одељење
Министарства.
У његовом
саставу су,
као
посебне
службе:
Главни
просветни
савет,
саветодавно
тело
Министарства
просвете,
Управни
одбор за
потпомагање
сиромашних
ученика и
Надзорни
одбор. Садржи: акта о постављењу наставног особља основних, средњих и високих школа; о изради наставних планова и програма; раду школе; штампању уџбеника; стипендирању ђака који се школују у иностранству; стручном усавршавању професора; раду културних и научних установа у Србији идр. У грађи се налази и 16 књига указа многобројних службеника Просветног и Црквеног одељења из 1893, 1895, 1897-1905, 1907-1909, 1911-1913. Грађа је сређена за период 1838-1912. |
|||||||||||||||
| Информативна средства: Регистри и деловодни протоколи 1838-1912. | ||||||||||||||||
| Црквено одељење (1880-1915) |
Извршавало
је одредбе
закона
које се
односе на
веру и
цркву;
старало се
о
унапређењу
православне
вере;
оснивало
заводе за
васпитање
свештенства;
одржавало
манастире;
постављало,
унапређивало,
разрешавало
и
снабдевало
свештенство;
школовало
питомце
богослове
и др.
Вршило је
надзор над
црквеним
пословима
све до 1919,
када је
основано
Министарство
вера, које
је
преузело
неке
његове
надлежности. Садржи: податке о оправкама и изградњи цркава и манастира; раду Архијерејског сабора и конзисторија; школовању благодејанаца у Србији и иностранству; доношењу закона о установљењу црквеног фонда и црквених власти; раду Богословије; прикупљању прилога за манастире Хиландар и Дечани идр. Информативна средства: регистри и деловодни протоколи. |
|||||||||||||||
|
||||||||||||||||
