|
||||||||||||||||
Фондови и збирке ::: |
А/6
Министарство
иностраних
дела
Формирано
је на основу
Закона о
устројству
централне
државне
управе 1862.
године. До 1862.
послове
везане за
иностранство
обављало је
Инострано
одељење
Књажеске
канцеларије.
Књажеска
канцеларија
(1839-1862) има три
одељења:
Инострано,
Внутрено и
Судбено
(у периоду
када је кнез
имао
касациону
власт).
|
|||||||||||||||
|
А/6 - И
Инострано
одељење - И (1839-1862) |
Садржи: грађу о формирању државне управе и органа власти - Скупштине, Попечитељства, Савета; о стварању законодавства у Србији; односима са другим државама, посебно са Турском, Аустријом, Румунијом и Русијом; поступцима са страним поданицима, српским питомцима на страни; стању буџета; ђумручким тарифама; развоју поште и укидању аустријске поште у Београду и др. Затим: о учешћу Срба у Мађарској револуцији 1848; везама кнеза Михаила са Бугарском, Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином; о раду Српске агенције у Букурешту, као и других дипломатских и конзуларних представништава. | |||||||||||||||
|
Информативна
средства:
регистри
деловодни
протоколи.
Од времена установљења МИД-а министар иностраних дела у исто време је и министар Кнежевог дома, директор Кнежеве канцеларије и кнежев представник. Његове дужности биле су: да води рачуна да кнез поступа по уставу, да подноси предлоге и представке Државног савета, управља односима између Србије и страних држава, издаје пасоше и штити српска права и привилегије у иностранству, чува уговоре Турске са другим државама који се тичу Србије и др. По Закону о устројству МИД-а, дипломатских заступништава и конзулата у иностранству од 1886. године, формирана су два одељења на чијем челу су начелници: Политичко са два одсека - Политичким и Одсеком за штампу и Административно са четири одсека - Административним, Преводилачким, Одсеком за страну преписку и Благајничким. |
||||||||||||||||
| Политичко одељење бавило се: личном преписком министра, поверљивим пословима, прегледом штампе за министра, чувањем и превођењем шифрованих докумената, преговорима, конвенцијама, декларацијама, правилима и упутствима о дипломатској служби, аудијенцијама страних посланика и др. | ||||||||||||||||
| Административно одељење бавило се: званичном преписком, штампањем конзулских извештаја, примањем и постављањем конзула, издавањем пасоша, спровођењем судских аката, извршавањем уговора и конвенција, издавањем службених и званичних саопштења, вођењем званичне архиве Министарства и др. | ||||||||||||||||
|
Без
промене
закона, у
пракси се
развила
нова
организација,
успостављена
су нова
одељења:
Трговинско-политичко
и Одељење
поверљивих
кредита и
нови одсеци:
Политички,
Политичко-просветни,
Албански,
Југословенски
и
Црногорски.
Од 1911. Министарство је подељено на пет одељења: Политичко, Конзуларно, Административно, Публицистичко и Благајничко. Грађа Министарства до 1870. пренета је у Архив Србије из Министарства иностраних дела у више наврата. |
||||||||||||||||
|
Преузета
је грађа:
Председништва
министарског
савета
Краљевине
Србије (1864-1918);
Строго
поверљивљ
архива МИД-а
(1904-1918); Административо-правног
(1862-1918),
Благајничког
(1854-1918),
Информативног
(1914-1915),
Политичког
(1862-1918),
Политичко-просветног
(1890-1918) и
Трговинско-политичког
одељења (1908-1918);
Албанског
(1913-1918),
Црногорског
(1916-1919) и
Југословенског
одсека (1916-1918)
МИД-а,
Кљажескосрпске
агенције у
Букурешту и
посланстава
и конзулата
у Албанији,
Аустро-Угарској,
Бугарској,
Црној Гори,
Француској,
Грчкој,
Италији (Риму
и Трсту),
Румунији,
Русији, САД,
Швајцарској,
Турској,
Великој
Британији,
Немачкој,
Македонији,
Мађарској и
другим
земљама.
Фонд садржи посланичке извештаје о: односима са другим државама; питању рата и мира; државним зајмовима; железници; трговинско-економским односима; српској пропаганди у иностранству; македонском и босанском питању; обавештајној служби и др. Рад на сређивању фонда је у току. |
||||||||||||||||
| Информативна средства: | Привремени попис несређене грађе за МИД-ПО и МИД-П; Инвентар микрофилмова за МИД Краљевине Србије 1871-1918 за МИД-ПО; Прикази Фонда- Милица Живковић, Политичко одељење Министарства иностраних дела Краљевине Србије 1870-1918, Архивски преглед 1-2, Београд, 1968, 181; Славица Тимотијевић, Књажеско-српска агенција у Букурешту, Архивски преглед 2, Београд, 1980, 140; Драгица Јанковић, Краљевско-српско посланство у Риму, Архивски преглед 1-2, Београд, 1990, 58; Снежана Поповић, Краљевско-српски генерални конзулат у Трсту, Архивски преглед 1-2, Београд, 1991, 29; Никола Игић, Краљевско-српски генерални конзулат у Будимпешти, Архивски преглед 1-2, Београд 1991, 38. | |||||||||||||||
|
||||||||||||||||
