|
||||||||||||||||
Фондови и збирке ::: |
Митрополија
београдска
Настала је
из
Београдске
епископије
која је до 1831.
била у
надлежности
Цариградске
патријаршије.
Постојеће
епархије -
београдска,
ужичка и
шабачка
потпадају
под њену
надлежност.
Нешто
касније
настају и
пожаревачка
и тимочка,
а после
присаједињења
1878. и нишка. У
току 19. веку
било је
неколико
организационих
промена
црквених
власти (устројство
1847. и закони о
црквеним
властима 1862,
1890. и 1898.). За
решавање
црквених
спорова
основана
је 1836. Општа
конзисторија,
а 1839. епархијске
конзисторије.
Врховно
тело је Архијерејски
сабор (Синод)
који
сазива
митрополит. |
|||||||||||||||
| Садржај архивске грађе |
Садржи
грађу о
развоју и
организацији
СПЦ:
Највише има докумената о споровима свештенства и грађана (ако случајеви превазилазе компетенцију епарјијских судова) - код грађана се углавном радило о склапању бракова између сродника и о компликованијим случајевима развода. Има и података који нису у директној вези са црквеним питањима - о Милетиној буни; о господарима Јеврему и Јовану; кнезу Милан-бегу; о смрти Клеопатре, кћери кнеза Александра; постављењима и заклетвама чланова Савета и многим другим догађањима. Израђен је списак књига. |
|||||||||||||||
| Књиге |
Фонд је сређен по деловодном броју. |
|||||||||||||||
| Информативна средства | Регистри и деловодни протоколи. | |||||||||||||||
|
||||||||||||||||