Фондови и збирке :::

  

Лицеј
А/35 (1838-1863)

 Основан је на предлог тадашњег министра просвете Стефана Стефановића Тенке, одлуком кнеза Милоша из 1838. Њоме се гимназија у Крагујевцу подиже на степен школе за највишу наставу у Србији. Те године има само Философски одсек. Године 1841. добија И Правно одељење. На молбу професора сели се у Београд, где је прво радио у приватној кући, а од 1844. у Конаку књегиње Љубице.
 
Организационе промене   Године 1853. добија три одсека - Правни, Јестаствено-технички и Општи (уместо првобитног Филозофског). Године 1863. Лицеј прераста у Велику школу.
 
Архивска грађа   Садржи: улазне документе или концепте излазних аката, а то су, махом:
  • наставни планови и програми предмета на Философском и Правном одсеку, концепти и белешке неких професора, ђачке теме на семинарима, молбе за благодејања, подаци о умножавању научних средства, попунама библиотеке, кабинета, збирки и лабораторија.

Могу се пратити:

  • избори првих ректора, живот и рад професора Лицеја (постављења, прелазак из аустријског у српско поданство, оснивање и рад катедри, боравци професора у иностранству);
  • рад кабинета (природњачког, физичког и др.);
  • рад и састав библиотеке Лицеја. 

Има података и о слушаоцима, односно ученицима Лицеја:

  • о њиховом успеху, стипендирању и студирању у иностранству, о владању ван школе).

Кроз грађу Лицеја могу се пратити и остала политичка и друштвена збивања у Србији из тог времена:

  • дочек кнеза Александра Карађорђевића 1846.;
  • прокламација кнеза поводом неуспеле завере против њега 1857.;
  • проглас да је кнез Александар напустио земљу, а поново изабран кнез Милош и образована привремена влада;
  • ванредно стање у Србији поводом инцидента на Стамбол капији 1862. и др. 
 
О раду Лицеја   О раду самог Лицеја има доста грађе преко које се може пратити његов настанак, развој и организација. То су:
  • уредба о одвајању Лицеја од Гимназије, устројство "Јавног училишног заведенија" (1844);
  • "Училишни закон за слушатеље нљука у Лицеуму" (1849);
  • измене школског закона за Лицеј (1851) и спор са студентима око тог закона; премештај Лицеја у Београд и др.

Ту је и грађа о постављењима првих професора за наставу на Правном и Философском одсеку, махом из Карловаца и Новог Сада: понуда Јакову Гершићу, директору Карловачке гимназије да предаје на Лицеју, постављење Атанасија Николића, инжењера из Новог Сада, за ректора, и првих професора Лицеја - Исидора Стојановића, Константина Бранковића, Јована Рајића, Георгија Мушицког, Игњата Станимировића, Антонија Арнота, Јована Поповића идр. 
Ту су и подаци о постављењима професора, међу којима су имена наших врхунских научника: Јанко Шафарик, Ђуро Даничић, Матија Бан, Ђорђе Ценић, Коста Цукић, Алекса Вукомановић, Рајко Лешјанин, Јосиф Панчић, Панта Срећковић, Коста Јовановић и др.

Архивска грађа није у потпуности сачувана.

 
Информативна средства   Регеста са именским и тематским регистрима.
 
Приказ фонда   Фонд је детаљно приказан у: Олга Мучалица, О архивском фонду Лицеја, Архивски алманах бр. 2-3, Београд 1960, 53-57.
 
 
         

[ Почетак ] [ О Архиву ] [ Историјат ] [ Публикације ] [ Вести ] [ Активности ] [ Времеплов ]
[ Ризница ] [ Поводом ] [ Фондови и збирке ] [ Архивска мрежа ] [ Коришћење ] [ Садржај ]
Архив Србије
Карнегијева 2, 11000 Београд, Србија
тел: (+381) 11/33-70-781, 33-70-782, 33-70-879, 33-70-880, факс: 33-70-246
E-mail: office@archives.org.yu
URL: www.archives.org.yu
© Презентацију уређују стручњаци Архива Србије
Develped by: Infotrend