Питања и одговори - коришћење архивске грађе и библиотечког материјала

Презентацију Архива Србије наменили смо корисницима архивске грађе, нашим колегама из других архива, као и посетиоцима који су, кроз садржаје наше презентације, први пут "ушли" у Архив Србије.

С намером да Вам олакшамо коришћење архивске грађе, припремили смо одговоре на најчешћа питања која нам постављате.

Уколико смо пропустили да дамо одговор на питања која су Вама занимљива, пошаљите нам E-mail, или нам се обратите телефоном.

Читаоница за истраживање докумената у папирном облику:

• радним даном од 8-19
• суботом од 8-13.

Читаоница за истраживање микрофилмоване грађе у Карнегијевој 2:

• радним даном од 8-16

Истраживачи који желе да име се грађа изда истог дана, попуњавају реверс до 13 сати.
Писарница ради радним даном од 9-14 сати.

Одељење архивске грађе новог периода (настале после 1918. г.) налази се у Железнику, Булевар младих бр. 5, тел. 2577-000
Будући да су у току унутрашњи радови, коришћење архивске грађе је отежано, те вас молимо да се претходно информишете на телефон: 3370-781/16

1. оне који истражују архивску грађу, односно одређену личност, догађај, институцију или географску област и др. ради њене (научне) презентације;
2. кориснике који се Архиву обраћају ради издавања потврда о нерешеним имовинско-правним односима (о регулисању радног стажа, о школовању у угашеним просветним институцијама, о имовинском статусу национализованих добара).

Истраживачи проучавају архивску грађу учлањењем у читаоницу, које се врши подношењем Молбе за одобрење коришћења архивске грађе.
У Молби се наводи тема публикације и обавеза бесплатног уступања једног примерка Архиву; истраживач се обавезује придржавања
Правилника о условима и начину коришћења архивске грађе и књижног фонда.

• име и презиме;
• адресу;
• број пасоша;
• прецизан назив теме;
• назив универзитета (уколико је носилац пројекта);
• име ментора;
• период истраживања у Архиву.

Архив Србије даје препоруку Министарству културе Републике Србије, које потом доноси одлуку и доставља је Архиву Србије.

Списак укинутих виших школа о којима можемо дати информације:

• Виша педагошка школа – Београд. Студентска досијеа нису преузета и налазе се у Душановој 13, соба бр. 1 – јавити се Милени Богдановић и Бранку Жунићу, тел. 3281-375.
• *Виша електротехничка школа – грађа се налази у Историјском архиву Београда, тел. 011/2606-336.
• Виша школа за економику домаћинства. Студентска досијеа нису преузета – јавити се на тел. 618-024.
• Виша медицинска школа – контакт телефон: 100-535
  (обратити се госпођи Војиновић).
• Виша школа за социјалне раднике – преузето је све.
  (Железник – 2577-000)
• Виша школа за кадрове социјалног осигурања – преузето је све.
• Виша управна школа – преузето је све.
• Виша школа за организацију рада – преузето је све.

• Г-4 - Министарство грађевина 1941-1944. Садржи: пројекте и регулационе планове градова из 19. и 20. века до 1944. године.
• Г-29 - Индустријско-пројектантско-конструкциони БИРО владе НРС - 1947-1951. године. Садржи списе: израде пројеката 1950-1952, планове зграда.
• Г-106 - Министарство грађевина НРС 1945-1951. Садржи: извештаје о извршеним радовима на обнови државних зграда у Београду, планове о обнови сеоских зграда и оправкама јавних зграда у Београду, документација о изградњи стамбених и канцеларијских зграда у Београду.
• Г-134 - Комисија за ревизију пројеката НРС 1948-1953. године. Садржи: пројекте електрификације села, трафо станица, циглана, водовода, зграда итд.

Урађени су спискови елабората (пројеката). Детаљније о овим фондовима видети у Водичу Архива Србије књ. II.

• Захтев са релевантним подацима предаје се Писарници Архива Србије (соба број 15).

Рехабилитација личности

Захтеви који се односе на прибављање доказа о оправданости захтева за рехабилитацију (члан 3, став 2. и 4. Закона о рехабилитацији, Сл. Гласник РС, бр. 33/2006.) подносе се у писаној форми.

• Збирци Мите Петровића -ЗМП 124 (1825-1838) и
• Поклони и откупи - ПО 93. књиге.

Најранији тефтер потиче из 1816. год, а мањи број из 1830-1839. Има их неколико стотина. Махом су фискално-пореског карактера. Порези су се давали: у новцу, земаљским производима и народној снази; постојали су и царински и превозни, варошки и општински приходи. Постоје и други критерији за класификовање дажбина.

Врсте тефтера:

• тефтери спахијског прихода 1828-1836 (и без датума), 237 ком;
• тефтери главнице 1825-1834, 8 ком;
• тефтери мукаде 1824-1834, 8 ком;
• сумарници спахијских прихода 1832-1834, 15 ком;
• тефтери чибука 1822-1834 (и без датума), 148 ком;
• тефтери пореских глава 1829-1840 (и без датума), 136 ком;
• арачки тефтери 1829 1848 (и без датума), 73 ком;
• тефтери пореза и арача 1822 -1834 (и без датума), 20 ком.

Информативно средство је аналитички инвентар. Штампана је и историјска белешка.

Подаци о пописима становништва налазе се и у  СТАТИСТИЧКОМ ОДЕЉЕЊУ, УПРАВА ДРЖАВНЕ СТАТИСТИКЕ - С (1883-1918)

У склопу је Фонда Министарства народне привреде; пре тога, постојала је од 1862. служба статистике у саставу Министарства финансија. Статистичко одељење бавило се, између осталог, питањима која се односе на пописе људства (сваке пете године), годишње изводе рођених, умрлих и венчаних добијених од окружних протојереја и манастирских настојника и све статистичке податке уопште. 
Управа статистике издавала је свој годишњак.

Према списку грађе, у Фонду се налазе следећи подаци:

• становништво и домаћа стока - пописне листе и контролни листови (1905. И 1910.);
• извештаје о бројном стању становништва (1908);
• табеларни преглед породица и задруга у Србији (1896);
• листићи за пребројавање становништва (1910);
• пропратна акта и преписка, затим:
• пописне листе појединих категорија становништва по делатностима,  по злочинима, преступима и кривичним делима уопште;
• извештаји, листови и табеларни прегледи рођених, венчаних и умрлих (1893-1912);
• пописни лист за регрутовање обвезника за стални кадар (1906);
• статистичке листе о доласку и одласку путника (1895-1900);
• статистички прегледи радњи и трговина, занатлија у Јагодини;
• списак лица општине луковске у срезу Космајском који траже населење у прокупачки срез (1912);
• кондуит-листе практиканата Стат. оделења и Управе држ. статистике.  Информативно средство је СПИСАК ГРАЂЕ. 

Истраживачи су такође ОБЈАВИЛИ ГРАЂУ Архива Србије која се односи на попис становништва:

• НИКОЛИЋ, Илија. Тефтер црквене општине у Пироту, Историјски часопис, XII-XIII/1963, Београд.
• ШАМПУРОВИЋ, Вукоман. Попис становништва сјеничке казе 1912, Београд, 1971.
• ПЕРУНИЧИЋ, др Бранко. Државни попис у Горњој Ресави 1863, Београд, 1990.
• ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бора. Попис становништва вароши Зајечар из 1863. године, Зајечар, 2000.
• БЛАГОЈЕВИЋ, Божидар. Попис становништва и имовине вароши Неготин из 1863. године, Неготин, 2001.
• СТОЛИЋ, Ана. Државни попис 1862/63. година: општина Горњи Милановац.
• ПОПОВИЋ, Љубодраг. Наши стари. Пописи становништва на територији данашње општине Врњачка Бања 1834-1916, Врњачка Бања, 2002.

За потпуније податке, обратите се архиву у коме се матичне књиге налазе.

Историјски архив Београда
Збирку црквених матичних књига чини 511 матичних књига крштених, венчаних и умрлих и пратећи регистри, а обухватају временски период од 1721. до 1913. године. Настале су у 47 верских организација на територији данашњег Београда. 482 матичне књиге настале су радом 41 православне цркве (1761-1913), 27 матичних књига сачувано је из 4 римокатоличке цркве (1721-1910), и 2 матичне књиге из 2 јеврејске општине (Сефарди и Ескенази) (1865-1909).
Књиге су у добром стању и све су микрофилмоване.

ИА Бела Црква
доставио је Архиву Србије следеће податке:
- у самом Архиву чува се укупно 469 матичних књига (203 рођених, 130 венчаних и 136 умрлих);
преузете су у току 1998. од СПЦ, Римокатоличке, Румунске, Евангелистичке цркве и од Јеврејске верске заједнице;
- књиге се чувају у адекватним условима.
- У регистратурама се чува укупно 1259 матичних књига (472 рођених, 375 венчаних и 412 умрлих), са територија општина Вршац, Пландиште и Бела црква; непотпуни су подаци за нека насељена места општине Бела Црква, а за Влајковац у општини Вршац нема података.

Историјски архив Ваљево
доставио је Архиву Србије следеће податке:
- укупан број матичних и помоћних књига који се чува на овом подручју је 793, без 7 регистара који представљају помоћну евиденцију; Архив од овог броја преузео 236 најстаријих.
У матичним службама и месним канцеларијама чува се још 1255 књига. Архив Врања је доставио Архиву Србије следеће податке:
- на терену има укупно 717 матичних књига (укључујући и исламску вероисповест);
- углавном су добро очуване (осим 3 МК рођених за место Стубал које су делимично оштећене) и имају добре услове смештаја.

ИА Тимочка крајина у Зајечару
доставио је Архиву Србије следеће податке:
- Архив је матичне књиге преузео 1987. (није наведен број);
- за 20 преузетих књига потребна је рестаурација а за 47 књига повез.
- Стање матичних књига које се чувају у општинама (Зајечар, Књажевац и Бољевац), одн. у месним канцеларијама: 1461 књига укупно (мада су подаци за општину Зајечар вероватно непотпуни); од овог броја, потребно је коричење за укупно 176 књига, а 4 књиге су оштећене тако што су из њих истргнути листови; већина књига се прописно чува, осим мањег броја који се чува у дрвеним орманима. 

Историјски архив Зрењанин
доставио је Архиву Србије извештај о броју и стању црквених матичних књига у седиштима општина и месним канцеларијама Средњебанатског округа по општинама, врстама књига вероисповестима. У Архиву се налази:
- 147 црквених матичних књига;
- књиге евангелистичке вероисповести у Зрењанину (1820-1865), укупно 2, у веома су лошем стању.
У органима општинске самоуправе налазе се укупно 634 матичне књиге. Нема података о њиховом оштећењу.

Историјски архив Кикинда
доставио је Архиву Србије Евиденцију црквених матичних књига које се налазе код органа управе на територији општине Кикинда (111), Чока (126) и Нови Кнежевац,(73) по вероисповестима.
- укупно има 310 црквених матичних књига (1771-1949).
Углавном су у добром стању, осим у Месној канцеларији Падеј, где су доста оштећене (недостају странице), и у СО Чока - знатно су оштећене од воде.ИА Шумадија у Крагујевцу доставио је Архиву Србије следеће податке:
- у Архиву се чувају се 274 матичне књиге;
- све наведене књиге у добром су стању.
- у општинама и месним канцеларијама налазе се 93 матичне књиге.

Историјски архив Краљево
је у договору са МУП-ом преузео 1985. год. 155 матица, а до данас укупно 215 мат. књига из 24 фонда верских установа, и то: за период 1837-1875. рођених; 1837-1925. венчаних и 1837-1935. умрлих.
Микрофилмовано је 184 књиге; није микрофилмована 31 књига; корисницима се не издају оригинали. 
Од 1837-1946. о вођењу и чувању матица брине Црква; како не постоје 2 примерка него само изворник, представљају уникате - оштећене су ратовима, пожарима, влагом, а неке су и уништене. Оне после 1946. воде се у два примерка. У већини матичних служби и месних канцеларија стање је задовољавајуће. Па ипак, понекад је квалитет папира неуједначен, понеке су оштећене влагом или механички, а мастило је избледело. У понеким месним канцеларијама где се чувају нема металних ормана за њихово одлагање, не држе се у хоризонталном положају што доводи ди кривљења корица, не поштује се увек принцип искључиво личног или ускопородичног увида, долази до накнадног уношења података; понекад се нестручно рестаурирају. Понекад МУП не преузима њихове преписе. Архив Краљева послао је Архиву Србије Попис матичних фондова верских установа у Историјском архиву у Краљеву.

ИА Лесковац
доставио је Архиву Србије следеће податке:
- у матичним службама чува се укупно 5378 матичних књига, књига држављана и регистара;
- известан број треба да се укоричи. 

Историјски архив Неготин
доставио је Архиву Србије попис матичних књига које се налазе у ИА у Неготину, у оделењу у Бору, као и оних на терену.
- у ИА Неготин: 133 књиге (1826-1906)- у ИА Неготин, одељење у Бору: 29 књига (1837-1906)-на територији надлежности ИА у Неготину: 7 књига (1880-1898). Нема података о њиховој оштећености. 

ИА Ниш
доставио је Архиву Србије следеће податке:
Матичне књиге које се чувају на терену:
- на територији града Ниша, у матичној служби Скупштине града налазе се укупно 653 мат. књиге (1879-данас), а у месним канцеларијама 973 (1878-1946);
-у осталим општинама (Гаџин хан (257), Алексинац (85), Сокобања (145), Мерошина (231), Сврљиг (681) има укупно 1399 матичних књига.
Све књиге се чувају прописно, укоричене су, осим неких књига у матичном подручју Црнољевица које су склоне распадању.
Матичне књиге које се налазе у ИА Ниш:- укупно 142 књиге (1831-1906). Све књиге су одговарајуће смештене и заштићене; већим делом су укоричене.

ИА РАС у Новом Пазару
доставио је Архиву Србије следеће податке:
На терену су укупно 1772 матичне књиге, књиге органа управе, верске.
У лошем стању су: - МК Делимеђе: верске-џематске (1921-1947), књиге органа управе (1957-1980. и 1946-1950).
Матично подручје Нови Пазар: верске књиге 1900-1925, органа управе 1900-1925;
- матично подручје Беле Воде: верске књиге рођених 1900-1946 су похабане;
- матично подручје Грубетиће: верске књиге рођених 1916-1945 и 1917-1946.; су похабане;
- матично подручје Мур: верске књиге 1943-1948 у лошем су стању, као и органа управе 1946- данас;
- матично подручје Расно: верске књиге 1918-1945- има их доста оштећених;
- матично подручје Сјеница: оштећене књиге органа управе