Архив Србије
основан 1900. године

Архив Србије је централна установа за заштиту културних добара (архивске грађе) централних државних органа власти и управе, друштвено-политичких и привредних организација, друштава и удружења, знаменитих појединаца...

Archives
of Serbia

Since 1900

30. децембар 2008.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ИСТРАЖИВАЧЕ

Обавештавамо истраживаче да ће читаоница Архива Србије у Железнику,
у улици Булевар младих број 5, почети са радом 5. јануара 2009. године.

Радно време читаонице Архива Србије у Железнику је сваког радног дана
од 8 до 14 часова, телефон: 011/ 2577 000.

26. децембар 2008.

  У   и з б о р у   Н о в и н с к е   а г е н ц и ј е   БЕТА

Проналазак архивске грађе у

А Р Х И В У   С Р Б И Ј Е

међу Десет најважнијих догађаја у култури Србије у 2008. години

У избору Новинске агенције Бета „Десет најважнијих догађаја у култури Србије 2008. године“, сврстан је и проналазак архивске грађе у Депоу I Архива Србије, несређене и деценијама непознате истраживачима.

У свом образложењу Бета наводи: „У депоу Архива Србије у Карнегијевој улици у Београду крајем августа пронађено је обиље важне архивске грађе из 19. и 20. века, која је деценијама била непозната истраживачима. Међу пронађеним списима су писма Карађорђа и Милоша Обреновића, као и акта Светоандрејске скупштине и о доласку краља Петра Карађорђевића на престо 1903. Та грађа чувана је на неодговарајући начин, супротно архивистичким правилима, непрегледана, непописана и необрађена.“

Део пронађене архивске грађе представљен је на изложби „Депо Архива Србије – нова сазнања“ .

Део нових сазнања

 
Лондонски уговор о миру из 1913.          Писма краљице Наталије разним
године                                                    личностима, 1876 – 1898.

Акта Аустријске управе                          Фотоалбум руских царских
у Београду, 1721 – 1738.                        официра

Микрофилмови Војног генералног гувернмана – Аустроугарске окупационе власти у Србији за време Првог светског рата

16. децембар 2008.

ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ЗА ДАН АРХИВА У СРБИЈИ

Поводом 14. децембра - Дана архива у Србији, у Архиву Србије додељене су награде Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић и „Златне архиве“ из Фонда Александра Арнаутовића.

НАГРАДА ЗАДУЖБИНЕ ЂУРЂА, ДАНИЦЕ И ЈОВАНКЕ ЈЕЛЕНИЋ

На седници одржаној 1. децембра 2008. године,  жири, који је чинио
проф. др Мирослав Јовановић, Филозофски факултет у Београду, др Петар Крестић, виши научни сарадник Историјског института САНУ и Благоје Исаиловић, архивист Архива Србије, донео је једногласну одлуку да се награда за најбољу објављену књигу из области архивистике и историографије додели др Зорану С. Мирковићу ванредном професору на Правном факултету у Београду, за дело КАРАЂОРЂЕВ ЗАКОНИК – КРИВИЧНО, ПОРОДИЧНО И ДРЖАВНО ПРАВО УСТАНИЧКЕ СРБИЈЕ.

Образлажући одлуку, проф. др Мирослав Јовановић, председник жирија, истакао је да је у награђеној књизи на основу широке изворне базе и обимне научне и стручне литературе обрађен и коментарисан Законик из времена Првог српског устанка. Тиме су проширена знања и тумачења изузетно важног периода из модерне историје Србије. „Аутор је уложио уочљив историографски напор да утврди време и околности његовог настанка. Жири је сматрао да треба наградити рад који на информативан, прегледан и систематизован начин упознаје читаоца са Закоником устаничке Србије“, закључио је професор Јовановић.

„ЗЛАТНА АРХИВА“ ЗА  АРХИВ

Комисија за доделу награда „Златна архива“ из Фонда Александра Арнаутовића доделила је „Златну архиву“ за најуспешнији архив у протеклој години Историјском архиву Ниш. Доцент др Арсен Ђуровић, председник Комисије, уручио је награду рекавши да су 60 година успешног рада, запажени резултати на пољу заштите архивистичке грађе и регистратурског материјала доказ да награда одлази у праве руке. Општем  утиску о значајним остварењима у овој области доприноси и организовање 78 тематских изложби и разноврсна издавачка делатност.

„ЗЛАТНА АРХИВА“ ЗА ПОЈЕДИНЦА

Појединачна награда за допринос архивској струци припала је Нади Берић, вишем архивисти Архива Војводине. Доцент др Арсен Ђуровић, председник Комисије, нагласио је да у свему што је до сада постигла у заштити културних добара Нада Берић заслужује да буде сврстана у ред истакнутих архивских радника. Дугогодишњи истраживачки рад Наде Берић у области архивистичке теорије и праксе имају за резултат дела значајне стручне вредности.

ИЗЛОЖБА У АРХИВУ СРБИЈЕ – „ДЕПО АРХИВА СРБИЈЕ – НОВА САЗНАЊА“

Аутори изложбе: Јелица Рељић, Александар Марковић, Весна Петровић и Ана Кос.
Стручни сарадници: Жељко Дивац, Петар Крстић и Саша Ружесковић.
Фотографија: Вукадин Шљукић
Дизајн: Драгана Лацмановић

Изложба је отворена до 26. децембра 2008. године,
радним даном и викендом од 10 до 15.30 часова.
Архив Србије, Карнегијева 2, Београд

Насловна страна каталога

Поводом Дана архива у Србији у Архиву Србије је 15. децембра 2008. године отворена изложба под називом „Депо Архива Србије – нова сазнања“.

О значају докумената говорили су др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, госпођа Светлана Велмар Јанковић, дописни члан Српске академије наука и уметности, проф. др Драгор Хибер, вршилац дужности председника Управног одбора Архива Србије и госпођа Душица Живковић, помоћник министра културе.

Присутнима се обратила Светлана Велмар Јанковић, која је између осталог истакла: „Ово је заиста велики дан за нас и за све који раде у овом архиву као и  за све који ће читати оно што они изнађу. Отворила нам се једна капија сазнања, изненадно и неочекивано искрсао је улаз у пећину памћења. Зато нас пронађено благо призива да закорачимо у тај простор наслагане прошлости и додирнемо загонетку још непрочитаних рукописа. Архивски документи нису никако само папири, већ писани трагови људских живота од суштинске важности, како за садашњост тако и за будућност“, закључила је госпођа Велмар Јанковић.

Проф. др Драгор Хибер, вршилац дужности председника Управног одбора Архива Србије нагласио је да: „Архив није само место где се чувају документи о прошлости. Архив је и место где се налазе документи који помажу да се обликује наш данашњи живот. Архив Србије представља узбудљив сусрет прошлости, садашњости и будућности, у којем се не чувају само документа из историје, већ и путокази за будућност и документи који ће остати за будуће генерације“.
„У овим тешким временима које живимо и тешким временима која су пред нама, са овог места ја позивам државу и све њене институције да препознају значај архива, тако што ће омогућити да Архив несметано функционише, тако што ће омогућити да се репарирају резултати извесних грешака које су се догодиле у прошлости, а и тако што ће одговарајућим правним оквиром дозволити да грађа Архива Србије буде доступна јавности на прави начин“, закључио је професор Хибер.

Изложбу „Депо Архива Србије – нова сазнања“  званично је отворила госпођа Душица Живковић, помоћник министра културе, честитајући Дан архива свим архивима у Србији.

На изложби посетиоци имају прилику да виде Лондонски уговор из 1913. године, затим акта Аустријске управе у Београду 1721-1738, писма краљице Наталије, у периоду од 1876. до 1898. године, писма кнегиње Љубице и кнеза Михаила кнезу Милошу у периоду од 1841. до 1843, део записника Тајне седнице Народне скупштине одржане 14. јула 1878. „по тачки Берлинског уговора“, лична документа филозофа Бранислава Петронијевића,  листе губитака у Првом светском рату, дневнике официра из Балканских ратова, фотоалбум Самсона Чернова „Срби у рату на Балканском полуострву у 1912. и 1913. години“ у четири дела са 492 фотографије, као и фотографије и 774 ролне микрофилмоване документације са око пола милиона снимака докумената Аустроугарске војне управе у Првом светском рату добијени из Аустрије посредством Реституције.
Документа представљена јавности значајна су за дипломатску, политичку, културну и друштвену историју Србије и српског народа од 1711. до 1957. године.

11. децембар 2008.

НАЈАВА ЗА ИЗЛОЖБУ У АРХИВУ СРБИЈЕ

ДЕПО АРХИВА СРБИЈЕ – НОВА САЗНАЊА

Поводом 14. децембра - Дана архива у Србији, у понедељак
15. децембра у 14 сати у Архиву Србије, у Карнегијевој 2, биће отворена изложба под називом  Депо Архива Србије – нова сазнања.

Изложбу ће отворити Небојша Брадић, министар културе, а о изложби ће говорити Светлана Велмар Јанковић и проф. др Драгор Хибер председник Управног одбора Архива Србије.

На изложби ће бити представљен део несређене и необрађене архивске грађе, без сигнатуре, која је више деценија непозната истраживачима. Први пут ће јавности бити представљена и документа која су седамдесетих и осамдесетих година 20. века путем Реституције враћена у земљу и предата Архиву Србијe. Реч је о документима која су за време Првог и Другог светског рата однета из Србије.

Посетиоци изложбе ће, између осталог, моћи да виде Лондонски уговор из 1913. године, Акта аустријске администрације у Београду 1721–1738 (на готици), писма кнегиње Љубице и кнеза Михаила Милошу Обреновићу у Бечу 1841–1843, шифровани телеграм аустријског дипломатског представника у Цариграду аустријском дипломатском представнику у Београду поводом убиства кнеза Михаила, део Записника Тајне седнице Народне скупштине одржане 14. јула 1878. поводом одлука Берлинског конгреса, писма Николи Пашићу, дневнике и бележнице српских официра из Балканских ратова, албуме са 492 фотографије из Балканских ратова, албум руских царских официра, Документа Војног генералног гувернмана – Аустроуграске војне управе 1916–1918, Листе губитака српске војске за 1914. годину, 774 ролне микрофилма са око пола милиона до сада некоришћених снимака аустријских докумената о Војној управи 1916–1918, документа о школовању краља Петра II Карађорђевића, документа о школовању синова кнеза Павла, кнежевића Александра и Николе, Опис пожара Народне библиотеке изазваног бомбардовањем Београда 6. априла 1941, лична документа филозофа Бранислава Петронијевића…

Архив Србије, Карнегијева 2, Београд,
понедељак 15. децембар, у 14 сати  

Читаоница Архива Србије у Железнику привремено је затворена због адаптације зграде. О почетку рада читаонице истраживачи ће бити обавештени путем сајта Архива Србије.

Управни одбор Задужбине Ђурђа, Данице
и Јованке Јеленић

расписује

К О Н К У Р С

за доделу годишње награде
ЂУРЂА И. ЈЕЛЕНИЋА

Право учешћа на конкурсу имају аутори, односно група аутора стручних и научних радова објављених у 2008. години из области архивистике и историје, који су највећим делом рађени на основу архивске грађе коју чувају архиви у Србији.

Конкурс је отворен од 1. до 15. новембра  2008. године.

Пријаве на конкурс послати на адресу:
Задужбина Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић
Архив Србије, Карнегијева 2, 11 000 Београд
Контакт: секретар Задужбине Љиљана Благојевић,
тел. 011 3370781/144.

Задужбина Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић основана је одлуком Управног одбора Архива Србије 20. септембра 1994. године, са намером да се очувају традиције ове установе и трајно негује успомена на Ђурђа И. Јеленића, управника Државног архива од 1929 до 1938. године. Оснивач је Даница Јеленић, а Задужбином управља Архив Србије преко Управног одбора Задужбине.
Статутом и Правилима Задужбине је предвиђено додељивање годишње награде за научни рад једног или више аутора из области архивистике и историје, који је највећим делом рађен на архивској грађи коју чувају архиви у Србији. О добитницима годишње награде одлучује жири састављен од три члана које именује Управни одбор Задужбине.

Поводом проналажења велике количине архивске грађе у Депоу I Архива Србије, у Карнегијевој, која је била неразврстана у фондове и непозната истраживачима, министар културе Небојша Брадић je, на позив директора Архива Србије др Мирослава Перишића, посетио Архив Србије. (цео текст)

Увидом у стање архивске грађе у Депоу I Архива Србије, у Карнегијевој улици, пронађено је обиље архивске грађе деценијама непознате истраживачима. Реч је о документима који су од великог значаја за проучавање историје Србије у 19. и 20. веку, који нису разврстани у фондове, нити су евидентирани у архивским информативним средствима. Под ознакама ''Разно'', ''За шкартирање'', ''Празно'' – у архивским и другим кутијама ван фондова пронађена је архивска грађа која је деценијама била ван истраживачке функције и за коју бројне генерације историчара нису знале да уопште постоји. Најдрастичнији пример је обиље архивске грађе добијене из Беча, реституцијом почетком осамдесетих година 20. века, која је пронађена у запечаћеним картонским кутијама чувана на неодговарајући начин ван свих архивистичких стандарда, непрегледана, непописана и необрађена, а тиме и непозната историчарима. Осим тих докумената, пронађен је и велики број докумената из 19. века, веома значајних за проучавање историје Србије. Могуће је да су поједини магистарски радови и докторске дисертације, као и део научне историографске литературе, писани без увида у наведена документа и без сазнања да таква документа постоје у Архиву Србије. Међу тим документима пронађено је писмо Карађорђа војводи Антонију Пљакићу, из 1809. године, писмо Милоша Обреновића великом везиру, из 1860. године, акта са Светоандрејске скупштине, документа о доласку краља Петра Карађорђевића на престо 1903. године и бројна друга документа значајна за политичку, војну, дипломатску, друштвену и културну историју Србије у 19. и првој половини 20. века. (цео текст)

Изузетно вредна архивска грађа Српске православне црквене општине у Трсту, стара неколико векова, коначно је пописана и класификована. Сада, како сазнајемо од стручњака из Архива Србије који су провели три недеље у овом граду сређујући грађу, следи аналитичка обрада докумената, објављивање зборника, као и микрофилмовање и пребацивање у дигитални облик. (цео текст)

У Куала Лумпуру је од 21. до 27. јула 2008. године одржан 16. конгрес Међународног архивског савета (МАС). Конгрес је отворио министар културе Малезије Хаџи Апдал. На Конгресу је учешће узело 1.200 делегата из 138 земаља. Делегацију Архива Србије чинили су др Мирослав Перишић, директор, Јелица Рељић, помоћник директора и мр Александар Раковић, помоћник директора. (цео текст)

Читаоница Архива Србије у Карнегијевој улици неће радити током августа и биће отворена 1. септембра 2008. године. Радови на згради Архива Србије у Железнику неће бити завршени до краја септембра 2008. године. О почетку рада читаонице Архива Србије у Железнику истраживачи ће бити обавештени путем сајта Архива Србије.

Никакве податке о Петеру Егнеру нису пронашли стручњаци Архива Србије током двонедељног истраживања и увида у обимну грађу похрањену у овој установи, каже за „Политику” др Мирослав Перишић, директор Архива. Он је о томе обавестио 30. јула и Веселина Мрдака, заменика тужиоца за ратне злочине, који се 17. јула обратио овој институцији ради прикупљања обавештења, доказног материјала и података о Егнеру, против кога су, да подсетимо, америчке власти недавно покренуле поступак за одузимање држављанства САД, због сумње да је као припадник немачке окупационе тајне полиције учествовао у ликвидацији 17.000 грађана Србије од 1941. до 1943. године. (цео текст)

Протоколом о сарадњи, потписаним између Архива Србије и Српске православне црквене општине у Трсту 7. децембра 2007, предвиђено је обнављање рада на сређивању и обради архивске грађе Српске православне црквене општине, прекинут 1990. године. Тим поводом су стручњаци Архива Србије, Јелица Рељић, архивски саветник, и Петар Росић и Саша Ружесковић, архивисти, радили у Архиву Српске православне црквене општине од 9. до 25. јуна 2008. године. (цео текст)

Делегација мађарских архивиста, чији је домаћин био Иштван Фодор, директор Историјског архива Сента и председник Друштва архивских радника Војводине, посетила је Архив Србије 5. јула 2008. године. У име Архива Србије госте су дочекали мр Александар Раковић, помоћник директора Архива Србије, др Боро Мајданац, архивски саветник, мр Љубинка Шкодрић, секретар Друштва архивиста Србије и Ивана Адамовић, стручни сарадник за односе са јавношћу. (цео текст)

Делегација Архива Србије коју су чинили мр Александар Раковић, помоћник директора Архива Србије и Ивана Адамовић, стручни сарадник за односе са јавношћу присуствовалa је 27. јуна 2008. конференцији Culture Infoday 2008 коју је у Будимпешти организовала Европска комисија. (цео текст)

Радна верзија Закона о архивској грађи и архивској служби објављена је и на сајту Министарства културе Републике Србије 19. јуна 2008. године. Радна верзиjа jе основ за даљи рад на нацрту овог Закона, коjи ће се наставити кроз jавне и стручне расправе, када се стекну услови, односно образуjе нова влада. До тада, све примедбе, сугестиjе и предлози везани за радну верзиjу Закона о архивскоj грађи и архивскоj служби могу се слати на електронску адресу zakon@archives.org.yu, или поштом на адресу: Архив Србиjе, Карнегиjева 2, Београд (са напоменом: За Закон).

Архив Србије је покренуо Летњу школу архивистике како би побољшао квалитет пословања и руковања архивском грађом од стране њених стваралаца. (цео текст)

Ниш - Србија своју европску припадност најуспешније може да покаже на пољу културе, изјавио је Танјугу директор Архива Србије др Мирослав Перишић... (цео прилог)

У Српској православној црквеној општини у Трсту 7. априла 2008. је потписан Протокол о сарадњи Српске православне црквене општине у Трсту и Архива Србије. Протокол су потписали др Мирослав Перишић, директор Архива Србије и Богољуб Стојичевић, председник Српске православне црквене општине у Трсту.
(цео прилог)
 

Директор Архива Србије Мирослав Перишић и директор Регионалног центра за таленте Београд Никола Срзентић, потписали су јуче протокол о сарадњи, на основу кога ће младима бити омогућен директан приступ Архиву и стручна помоћ у изради истраживачких пројеката са историјском тематиком.

За сада не постоји законска обавеза архивирања електронске поште, али читаво канцеларијско пословање у држави и однос архива према новој врсти извора мораће веома брзо и у законском облику да се прилагоде данашњици (цео прилог)

У Архиву Србије у петак, 14. децембра 2007. године обележен је Дан архива у Србији као подсећање на доношење првог архивског закона, Закона о Државној архиви из 1898. године. (цео прилог)